Матични број: 28303629
ПИБ: 112050196

Ул. Гандијева 62/26
11070 Нови Београд

ЈА В Н И П Р И Х О Д И

ПОРЕЗИ


1.Порески третман прихода које оствари физичко лице − држављанинСједињенихАмеричкихДржава,поосновурадног ангажовања као стручњак укључен у реализацију пројекта „Превенција и борба против корупције“, финансираног из ИПА фондова Европске уније, који привремено борави на територији Републике Србије и регистрован је као предузетник (да би се омогућио одговарајући начин плаћања за пружене експертске услуге)
(Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-653/2019-04 од
13.5.2020. год.)


1.Са становишта пореза на доходак грађана и доприноса за обавезно социјално осигурање
Оквирни споразум између Републике Србије и Европске комисије о правилима за спровођење финансијске помоћи Европске уније Републици Србији у оквиру инструмента за претприступну помоћ − ИПА II (,,Службени гласник РС − Међународни уговори“, бр. 19/14, у даљем тексту: Оквирни споразум о ИПА II), који је ратификован 29. децембра 2014. године, представља правни основ за спровођење сарадње која се односи на финансијску помоћ Европске уније Републици Србији у оквиру инструмента за претприступну помоћ (ИПА II).
Одредбом члана 28. став 2. тачка г) Оквирног споразума о ИПА II прописано је да добит или приходи остварени на основу уговора са Унијом опорезују се у Републици Србији у складу са националним/локалним пореским системом, с тим да су физичка и правна лица, укључујући и страно особље и СТС, резиденте или основане у држави чланици Европске уније или другој земљи прихватљивој на основу ИПА II ван корисника ИПА II, који извршавају уговоре Уније, изузети од пореза на добит или приходе у Републици Србији, укључујући порез по одбитку и прелазне или привремене порезе.
Са становишта опорезивања прихода физичких лица, према одредбама члана 7. став 2. Закона о порезу на доходак грађана
(,,Службени гласник РС“, бр. 24/01, 80/02, 80/02 − др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 − исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 − УС, 93/12, 114/12 − УС, 47/13, 48/13 − исправка, 108/13, 57/14, 68/14 − др.
закон, 112/15, 113/17, 95/18 и 86/19, у даљем тексту: ЗПДГ) резидент Републике Србије јесте физичко лице које:
1)на територији Републике има пребивалиште или центар пословних и животних интереса, или
2)на територији Републике, непрекидно или са прекидима, борави 183 или више дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години.
Чланом 32. став 1. ЗПДГ прописано је да обвезник пореза на приходе од самосталне делатности је физичко лице које остварује приходе обављањем делатности из члана 31. тог закона.
Обвезник из става 1. члана 32. ЗПДГ је физичко лице које је уписано у регистар код надлежног органа, односно организације, а порез на приходе од самосталне делатности плаћа на опорезиву добит (предузетник), односно на паушално утврђени приход (предузетник паушалац), сагласно ставу 2. члана 32. ЗПДГ.
Обвезници који плаћају порез на стварни приход, односно опорезиву добит од самосталне делатности који воде пословне књиге по систему простог или двојног књиговодства састављају годишњи порески биланс (члан 50. став 1. ЗПДГ).
пореском органу најкасније до 15. априла године која следи годину за коју се утврђује порез (члан 93. став 1. ЗПДГ).
Имајући у виду наведену одредбу Оквирног споразума
оИПА II из које произилази да је у конкретном случају порески третман прихода које остварују страна физичка лица (резиденти државе чланице Европске уније или друге државе прихватљиве на основу ИПА) која извршавају уговоре које финансира Европска унија, уређен међународним споразумом − Оквирним споразумом
оИПА II, указујемо да су према члану 16. став 2. Устава Републике Србије (,,Службени гласник РС“, бр. 98/06) општеприхваћена правила међународног права и потврђени међународни споразуми саставни део правног поретка Републике Србије и да се непосредно примењују.
Сагласно наведеној одредби поменутог међународног споразума, када физичко лице − држављанин и резидент Сједињених Америчких Држава оствари приход по основу свог радног ангажовања као стручњак укључен у послове извршења уговора који је финансиран из ИПА фондова Европске уније за реализацију пројекта „Превенција и борба против корупције“, тај приход не подлеже обавези плаћања пореза на доходак грађана у Републици Србији, као ни доприноса за обавезно социјално осигурање. Имајући увиду одредбу члана 28. став 2. тачка г) Оквирног споразума о ИПА II, потребно је да то физичко лице докаже статус резидента државе чланице Европске уније или друге земље прихватљиве на основу ИПА II ван корисника ИПА II (у конкретном случају, Република Србија је корисник ИПА II).
Када се наведено физичко лице за потребе пружања предметних услуга у оквиру реализације поменутог пројекта, сагласно закону, региструје у Републици Србији као предузетник који упореском смислу има статус предузетника паушалца који се према ЗПДГ определио да порез на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђени приход, у том случају у обавези је да порез и доприносе плаћа по решењу пореског органа. Како се обавеза утврђује сходно условима, критеријумима и елементима из ЗПДГ, то за паушално опорезивање није од значаја стварна висина и извор прихода.
Ако се, имајући у виду описане околности, наведено физичко пице определи да порез на приходе од самосталне делатности плаћа на стварни приход, као предузетник дужан је да води пословне књиге по систему двојног књиговодства у складу са законом којим се уређује рачуноводство. Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности који води пословне књиге подноси пореску пријаву и порески биланс у складу са ЗПДГ. Имајући у виду одредбу члана 28. став 2. тачка г) Оквирног споразума о ИПА II, ради остваривања пореског изузимања из тог члана потребно је да лице докаже статус резидента државе чланице Европске уније или друге земље прихватљиве на основу ИПА II ван корисника ИПА II, као и да приход потиче од његовог радног ангажовања у пословима извршења уговора који је финансиран из ИПА фондова Европске уније за реализацију поменутог пројекта.
Сагласно начелу фактицитета, пореске чињенице утврђују се према њиховој економској суштини и у сваком конкретном случају порески орган утврђује чињенично стање од значаја за опредељење пореске обавезе по основу прихода физичког лица.
2.Са становишта пореза на додату вредност
Одредбама члана 3. Закона о порезу на додату вредност (,,Службени гласник РС“, бр. 84/04, 86/04 − исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − др. закон, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 30/18 и 72/19, у даљем тексту: ЗПДВ) прописано је да су предмет опорезивања ПДВ испорука добара и пружање услуга (у даљем тексту: промет добара и услуга) које порески обвезник изврши у Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности, као и увоз добара у Републику.

Према одредби члана 5. став 1. ЗПДВ, промет услуга, у смислу овог закона, су сви послови и радње у оквиру обављања делатности који нису промет добара из члана 4. овог закона.
Порески обвезник (у даљем тексту: обвезник) је лице, укључујући и лице које у Републици нема седиште, односно пребивалиште (у даљем тексту: страно лице), које самостално обавља промет добара и услуга, у оквиру обављања делатности (члан 8. став 1. ЗПДВ).
Сагласно ставу 2. истог члана ЗПДВ, делатност из става 1. овог члана је трајна активност произвођача, трговца или пружаоца услуга у циљу остваривања прихода, укључујући и делатности експлоатације природних богатстава, пољопривреде, шумарства и самосталних занимања.
Према одредби члана 10. став 1. тачка 1) ЗПДВ, порески дужник, у смислу овог закона, је обвезник који врши опорезиви промет добара и услуга, осим када обавезу плаћања ПДВ у складу са овим чланом има друго лице.
Порески дужник, у смислу овог закона, је прималац добара и услуга, ако страно лице није обвезник ПДВ у Републици, независно од тога да ли у Републици има сталну пословну јединицу и да ли је та стална пословна јединица обвезник ПДВ у Републици (члан 10. став 1. тачка 3) ЗПДВ).
Према члану 10а став 1. ЗПДВ, страно лице које у Републици врши промет добара и услуга за који постоји обавеза обрачунавања ПДВ, односно промет добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење са правом на одбитак претходног пореза у складу са овим законом дужно је да одреди пореског пуномоћника и да се евидентира за обавезу плаћања ПДВ, независно од износа тог промета у претходних 12 месеци, ако овим законом није друкчије уређено.
Страно лице које у Републици врши промет добара и услуга из става 1. овог члана искључиво обвезницима ПДВ, односно лицима из члана 9. став 1. овог закона, као и промет услуга превоза путника аутобусима за које се као основица за обрачунавање ПДВ утврђује просечна накнада превоза за сваки појединачни превоз, у складу са овим законом, није дужно да у Републици одреди пореског пуномоћника и да се евидентира за обавезу плаћања ПДВ ( члан 10а став 2. ЗПДВ).
Сагласно ставу 6. истог члана ЗПДВ, порески пуномоћник страног лица у име и за рачун тог страног лица обавља све послове
увези са испуњавањем обавеза и остваривањем права које страно лице у складу са овим законом има као обвезник ПДВ (подношење евиденционе пријаве, обрачунавање ПДВ, издавање рачуна, подношење пореских пријава, плаћање ПДВ и друго).
Малим обвезником, у смислу овог закона, сматра се лице које врши промет добара и услуга на територији Републике и/или у иностранству, а чији укупан промет добара и услуга у претходних 12 месеци није већи од 8.000.000 динара, односно које при отпочињању обављања делатности процењује да у наредних 12 месеци неће остварити укупан промет већи од 8.000.000 динара (члан 33. став
1. ЗПДВ).
Одредбом става 6. истог члана ЗПДВ прописано је да се укупним прометом из става 1. овог члана сматра промет добара и услуга из члана 28. став 1. тач. 1) и 2) овог закона, осим промета опреме и објеката за вршење делатности и улагања у објекте за вршење делатности за која наплаћује накнаду (у даљем тексту: укупан промет).
Сагласно одредби члана 38. став 1. ЗПДВ, обвезник који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет већи од 8.000.000 динара дужан је да, најкасније до истека првог рока за предају периодичне пореске пријаве, поднесе евиденциону пријаву надлежном пореском органу.
Ускладу са наведеним законским одредбама, предузетник који у Републици Србији нема пребивалиште, а који је у Републици Србији обављао делатност тако што је искључиво пружао консултантске услуге обвезнику ПДВ са седиштем у Републици Србији на основу уговора закљученог половином 2017. године, није имао нити има обавезу да одреди пореског пуномоћника из члана 10а ЗПДВ и да се евидентира за обавезу плаћања ПДВ у Републици Србији. Међутим, ако се конкретни предузетник евидентирао за обавезу плаћања ПДВ у складу са ЗПДВ, порески третман промета консултантских услуга који тај обвезник ПДВ пружа у Републици Србији одређује се у складу са ЗПДВ.
Наиме, одредбом члана 24. став 1. тачка 16а) ЗПДВ прописано је пореско ослобођење са правом на одбитак претходног пореза за промет добара и услуга који се врши у складу са уговорима о донацији закљученим са државном заједницом Србија и Црна Гора, односно Републиком, ако је тим уговором предвиђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови пореза, у делу који се финансира добијеним новчаним средствима осим ако ратификованим међународним уговором није друкчије предвиђено, уз напомену да је начин и поступак остваривања предметног пореског ослобођења уређен Правилником о начину и поступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ са правом на одбитак претходног пореза (,,Службени гласник РС“, бр. 120/12, 40/15, 82/15, 86/15, 11/16, 21/17, 48/18, 62/18, 44/18 − др. закон, 104/18, 16/19 и 80/19, у даљем тексту: Правилник). С тим у вези, имајући у виду да је у члану 28. Оквирног споразума о ИПА II садржан правни основ за остваривање пореског ослобођења за промет услуга који се врши у складу са уговором о донацији наведеног у члану 24. став 1. тачка 16а) ЗПДВ, на промет предметних услуга ПДВ се не обрачунава и не плаћа ако су пружене лицу из члана 27. Правилника и ако је поступљено у складу са процедуром која је прописана тим правилником.
2.Третман типског уговора о извођачком раду (делу) нз Посебног колективног уговора за радно ангажовање естрадно-музичких уметника и извођача у угоститељству, а
увези са чланом 108а Закона о порезу на доходак грађана
(,,Службени гласник РС“, бр. 24/01 ... и 86/19)
(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-1040/2019-04 од
16.3.2020. год.)
По питању примене наведеног уговора Министарство финансија се својим дописима број: 011-00-1040/2019-04 од
10.децембра 2019. године обратило Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарству културе и информисања.
Имајући у виду да питање форме наведеног уговора није уређено пореским прописима, од наведених министарстава је затражено да у оквиру своје надлежности дају мишљење да ли уговор о извођачком раду (делу), чији образац је утврђен предметним колективним уговором, има обавезујућу снагу у смислу да једино тај уговор у вези са извођењем естрадно-уметничког програма може да се закључи између послодавца и извођача, као правно валидан. Односно, да ли лица која изводе естрадно-уметничке програме а нису чланови Самосталног синдиката у овој области (који је са Унијом послодаваца закључио предметни колективни уговор) морају да закључе искључиво уговор чији је образац утврђен колективним уговором или имају слободу уговарања да могу пуноважно да закључе уговор који није заснован на поменутом обрасцу.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у допису број: 112-07-456/2019-02 од 27. јануара 2020. године навело је да то министарство „није надлежно да даје тумачења одредаба овог колективног уговора већ је за то прописана надлежност Одбора за социјални дијалог, који формирају учесници закључивања овог уговора.“
Министарство културе и информисања у допису број: 011- 00-121/2019-07 од 9. јануара 2020. године, поред осталог, навело је да то „министарство није надлежно за давање валидног мишљења
опримени Уговора, те је потребно да се за исто обратите Одбору за социјални дијалог. Начелно мишљење овог министарства је да је Образац Уговора о извођачком раду-делу, који су утврдили потписници Уговора и који чини његов саставни део, правно валидан и обавезујући за све послодавце и извођаче естрадно-музичког програма на територији Републике Србије.“
Удопису Уније послодаваца Србије број: РС-3.13-49/20 од 30. јануара 2020. године, дато је мишљење Одбора за социјални дијалог, у вези са обавезом закључивања уговора о извођачком рад (делу) предвиђеним Посебним колективним уговором за радно ангажовање естрадно-музичких уметника и извођача у угоститељству. У предметном мишљењу је, поред осталог, наведено:
,,2. Чланом 13. наведеног ПКУ је утврђено:
Образац Уговора о извођачком раду-делу утврђују потписници овог посебног колективног уговора и чини његов саставни део.
Образац из става 1. овог члана утврђен је у прилогу 1. овог Посебног колективног уговора и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Наведени образац Уговора о извођачком раду (делу) објављен је као прилог 1 уз ПКУ (,,Службени гласник РС“, бр. 23/15) и сходно наведеном је једини уговор о делу који закључују послодавци непосредно или преко агенција са извођачима (интерпретаторима) естрадних програма у угоститељству, применом члана 199. став 3. Закона о раду.
3.Према члану 4. наведеног ПКУ потписници ПКУ су
утврдили: у циљу примене одговарајућих законских прописа из области пореза и доприноса да „Извођач може бити радно ангажован
уестрадно-музичком програму код послодавца и остваривати права утврђена овим посебним колективним уговором, под условом да има уверење-потврду из члана 2. овог уговора, издатих од надлежних организација за текућу годину.
Надаље, чланом 2. ПКУ је утврђено:
Овај посебан колективни уговор односи се на извођача из члана 1. овог колективног уговора који обавља естрадно-музичку делатност, што доказује уверењем или потврдом издатом од стране удружења или организације чија је репрезентативност утврђена у складу са законом, која је потписник овог уговора.
4.Одлуком Владе Републике Србије, бр. 05 број 11-4153/2018- 1 од 10.05.2018. године (,,Службени гласник РС“, бр. 37/18), је утврђено да се наведени ПКУ, а тиме и типски Уговор о извођачком раду (делу) као његов саставни део, односи на све послодавце
уРепублици Србији и на све извођаче естрадних програма у угоститељству како је наведено у тачкама 1−3 овог Мишљења и има обавезујућу снагу за све послодавце и извођаче.“
***
Полазећи од надлежности Министарства финансија, обавештавамо вас како следи у наставку.
Према одредби члана 108а став 8. Закона, исплатилац прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике
и других забавних програма, на које се порез плаћа по одбитку дужан је да са интерпретатором и другим ангажованим лицем на извођењу естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног програма, закључи уговор, и да Пореској управи до петог
умесецу доставља писмено обавештење о закљученим уговорима у претходном месецу.
Исплатиоцу прихода Пореска управа решењем изриче меру привремене забране обављања делатности у трајању до 30 дана ако организује извођење естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног програма, ангажовањем лица из става 1. овог члана, без закљученог уговора или ако Пореској управи у прописаном року не достави писмено обавештење о закљученим уговорима (став 9. члан 108а Закона).
Према томе, исплатилац прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма сагласно члану 108а Закона, дужан је да са интерпретатором и другим ангажованим лицем на извођењу естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног програма закључи уговор у складу са прописима.
3.Опорезивање обвезника пореза на приходе од самосталне делатности на паушално утврђени приход
(Мишљење Министарства финансија, бр. 07-00-71/2020-04 од
27.02.2020. год.)
1.Са становишта Закона о порезу на доходак грађана
Одредбом члана 31. став 1. Закона о порезу на доходак грађана (,,Службени гласник РС“, бр. 24/01, 80/02, 80/02 − др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 − исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 − УС, 93/12, 114/12 − УС, 47/13, 48/13 − исправка, 108/13, 57/14, 68/14 − др. закон, 112/15, 113/17, 95/18 и 86/19, у даљем тексту: ЗПДГ) прописано је да се приходом од самосталне делатности сматра приход остварен од привредних делатности, укључујући и делатности пољопривреде
ишумарства, пружањем професионалних и других интелектуалних услуга, као и приход од других делатности, уколико се на тај приход по овом закону порез не плаћа по другом основу.
Према одредби члана 32. став 2. ЗПДГ, обвезник пореза на приходе од самосталне делатности је физичко лице које је уписано у регистар код надлежног органа, односно организације, а порез на приходе од самосталне делатности плаћа на опорезиву добит (у даљем тексту: предузетник); односно на паушално утврђени приход (у даљем тексту: предузетник паушалац).Опорезиви приход од самосталне делатности је опорезива добит, а за предузетника паушалца то је паушално утврђен приход, ако овим законом није друкчије одређено (члан 33. став 1. ЗПДГ).
Према одредби члана 33. став 3. ЗПДГ, паушални приход утврђује се решењем надлежног пореског органа применом критеријума и елемената из члана 41. овог закона.
Стопа пореза на приходе од самосталне делатности износи 10% (члан 38. ЗПДГ).
Према одредби члана 41. став 1. ЗПДГ, ако су испуњени услови из члана 40. овог закона, предузетници паушалци се, ради утврђивања висине паушалног прихода као основице пореза на приходе од самосталне делатности, разврставају у групе и то тако да једну групу чине сви предузетници паушалци који обављају исту претежну делатност.
Претежна делатност из члана 41. став 1. ЗПДГ је делатност која је као таква регистрована у регистру привредних субјеката, односно делатност од чијег обављања је у пореском периоду предузетник паушалац остварио виши износ прихода у односу на ону коју је регистровао као претежну делатност (члан 41. став 2. ЗПДГ).
Полазна основица за утврђивање висине паушалног прихода по групама одређује се у односу на просечну месечну зараду по запосленом остварену у Републици, граду, општини, односно градској општини, према објављеним подацима републичког органа надлежног за послове статистике за последњих 12 месеци (у даљем тексту: просечна месечна зарада), која се помножи са бројем запослених у Републици, граду, општини, односно градској општини и са коефицијентом делатности, а затим подели са бројем становника у Републици, граду, општини, односно градској општини (члан 41. став 3. ЗПДГ).
Према одредби члана 41. став 4. ЗПДГ, полазна основица из става 3. овог члана умањује се, односно повећава применом следећих елемената:
1)регистровано седиште предузетника;
2)временски период који је протекао од регистрације предузетника;
3)старост обвезника и његова радна способност;
4)остале околности које утичу на остваривање добити. Уредбом о ближим условима, критеријумима и елементима
за паушално опорезивање обвезника пореза на приходе од самосталне делатности (,,Службени гласник РС“, бр. 94/19 и 96/19
−исправка) ближе се уређују услови, критеријуми и елементи за паушално опорезивање обвезника пореза на приходе од самосталне делатности у складу са чланом 41. ЗПДГ.
Имајући у виду наведено, опорезивање обвезника пореза на приходе од самосталне делатности на паушално утврђени приход врши се у складу са ЗПДГ, применом критеријума и елемената утврђених поменутом уредбом. Дакле, висина пореске обавезе по основу обављања одређене предузетничке делатности утврђује се сагласно наведеним одредбама.
2.Са становишта Закона о пореском поступку и пореској администрацији
Одредбама члана 36. ст. 1, 10, 11, 12. и 16. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (,,Службени гласник РС“, бр. 80/02, 84/02 − исправка, 23/03 − исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05
−др. закон, 62/06 − др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 − др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 − исправка, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15
−аутентично тумачење, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18, 95/18 и 86/19,
у даљем тексту: ЗПППА) прописано је да се порески акт из члана 34. ЗПППА, као и акта из члана 2а ЗПППА достављају пореском обвезнику слањем препоручене пошиљке, обичне пошиљке или преко службеног лица пореског органа, односно на адресу електронске поште пореског обвезника, преко портала Пореске управе, на начин прописан ЗПППА, односно преко јединственог Пореском обвезнику порески акт се може доставити у електронском облику преко портала Пореске управе, као и ради информисања пореског обвезника преко јединственог електронског сандучића у складу са законом којим се уређује електронска управа.
Физичком лицу порески акт се доставља у електронском облику, ако се исти сагласи са тим начином достављања.
Услучају достављања пореског акта у електронском облику преко портала Пореске управе исти се сматра достављеним даном постављања на портал Пореске управе.
Поступање са електронским документима обавља се у складу са законом којим се уређује електронски документ, односно законом којим се уређује електронска управа.
Одредбом члана 2. став 1. тачка 32. Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења
уелектронском пословању (,,Службени гласник РС“, бр. 94/17) прописано је да је квалификовани сертификат за електронски потпис сертификат за електронски потпис који издаје квалификовани пружалац услуга од поверења и који испуњава услове предвиђене овим законом.
Одредбама члана 46. ст. 1. и 2. Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању прописано је да квалификовано средство за креирање електронског потписа односно печата мора да, помоћу одговарајућих техничких решења и поступака, обезбеди:
1) поверљивост података за креирање електронског потписа односно печата;
2)да се подаци за креирање електронског потписа, односно печата појављују само једном;
3) да се подаци за креирање електронског потписа, односно печата не могу добити изван средства за креирање електронског потписа, односно печата употребом доступне технологије у разумном времену;

4)да је електронски потпис, односно печат поуздано заштићен од фалсификовања употребом доступне технологије;
5)могућност поуздане заштите података за креирање електронског потписа, односно печата од неовлашћеног коришћења.
Средства за креирање квалификованог електронског потписа, односно печата, приликом креирања електронског потписа односно печата, не смеју променити податке који се потписују односно печатирају или онемогућити потписнику, односно печатиоцу увид
уте податке пре процеса креирања квалификованог електронског потписа односно печата.
Сагласно наведеном, када се пореском обвезнику порески акт доставља у електронском облику преко портала Пореске управе, порески обвезник мора да поседује квалификовани сертификат за електронски потпис, ради пријема предметног пореског акта, у складу са законом.
Указујемо да је квалификовани сертификат за електронски потпис сертификат за електронски потпис који издаје квалификовани пружалац услуга од поверења и који испуњава услове предвиђене Законом о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању.
4.Одлагање плаћања дугованог пореза пореском обвезнику
– предузетнику
(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-1161/2019-04 од
19.02.2020. год.)
1.Са становишта Закона о порезу на доходак грађана
Одредбом члана 31. став 1. Закона о порезу на доходак грађана (,,Службени гласник РС“, бр. 24/01, 80/02, 80/02 − др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 − исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 − УС, 93/12, 114/12 − УС, 47/13, 48/13 − исправка, 108/13, 57/14, 68/14 − др. закон, 112/15, 113/17, 95/18 и 86/19, у даљем тексту: ЗПДГ) прописано је да се приходом од самосталне делатности сматра приход остварен од привредних делатности, укључујући и делатности пољопривреде
ишумарства, пружањем професионалних и других интелектуалних услуга, као и приход од других делатности, уколико се на тај приход по овом закону порез не плаћа по другом основу.
Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности је физичко лице које остварује приходе обављањем делатности из члана 31. овог закона (члан 32. став 1. ЗПДГ).
Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности, сагласно одредби члана 32. став 2. ЗПДГ је физичко лице које је уписано у регистар код надлежног органа, односно организације,
апорез на приходе од самосталне делатности плаћа на опорезиву добит (у даљем тексту: предузетник).
За исплату личне зараде, према одредби члана 33а став 1. ЗПДГ, могу да се определе предузетник и предузетник пољопривредник.
2.Са становишта Закона о пореском поступку и пореској администрацији
Одредбама члана 73. ст. 1−4. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (,,Службени гласник РС“, бр. 80/02, 84/02
−исправка, 23/03 − исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 − др. закон, 62/06 − др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 − др. закон, 53/10, 101/11, 2/12
−исправка, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 − аутентично тумачење, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18, 95/18 и 86/19, у даљем тексту:
ЗПППА) прописано је да Пореска управа може, на образложени захтев пореског обвезника, у целости или делимично, одложити плаћање дугованог пореза, под условом да плаћање дугованог пореза:
1)за пореског обвезника представља непримерено велико
2)наноси битну економску штету пореском обвезнику. Услове из става 1. овог члана ближе уређује Влада.
Оодлагању плаћања дугованог пореза, по испуњењу услова из ст. 1. и 2. овог члана, одлучује:
1)министар или лице које он овласти − на основу писменог предлога руководиоца организационе јединице Пореске управе према главном месту пословања, односно месту пребивалишта пореског обвезника − осим за изворне јавне приходе јединица локалне самоуправе;
2)градоначелник, односно председник општине, односно лице које он овласти јединице локалне самоуправе којој припадају изворни јавни приходи чија наплата се одлаже у складу са овим законом.
Одлуком из става 3. овог члана може се одобрити одлагање плаћања дугованог пореза на рате, али најдуже до 60 месеци, уз могућност коришћења одложеног плаћања до 12 месеци.
Одредбама члана 74. ст. 1, 2, 6. и 7. ЗПППА прописано је да у поступку одлучивања о одлагању плаћања дугованог пореза из члана 73. став 3. овог закона, од пореског обвезника се захтева давање средстава обезбеђења наплате, која не могу бити мања од висине дугованог пореза чије се плаћање одлаже.
Средства обезбеђења наплате из става 1. овог члана cv:
1)хипотека на непокретности пореског обвезника·
2)залога на покретним стварима пореског обвезника;
3)неопозива банкарска гаранција;
4)јемство другог лица које је власник имовине;
5)трасирана меница, акцептирана од стране два жиранта, из чијих се зарада, на којима се установљава административна забрана, порески дуг може наплатити·
6)меница авалирана од стране пословне банке.
Изузетно од ст. 1−5. овог члана, од пореског обвезника се не захтева испуњење услова које је прописала Влада актом из члана 73. став 2. овог закона, као ни давање средстава обезбеђења наплате − ако дуrовани порез из члана 73. став 3. овог закона, по основу свих јавних прихода које наплаћује Пореска управа, на дан подношења захтева за одлагање његовог плаћања, износи, и то:
1)за правно лице и предузетника − до 1.500.000 динара;
2)за физичко лице − до 200.000 динара.
Ако се порески обвезник не придржава рокова из споразума, односно решења о одлагању плаћања дугованог пореза, или уколико
упериоду за који је одложено плаћање дугованог пореза не измири текућу обавезу, осим у случају ако је поднео захтев за одлагање плаћања те текуће обавезе, Пореска управа ће по службеној дужности поништити споразум, односно укинути решење и доспели, а неплаћени порески дуг, водећи рачуна о ефикасности наплате, наплатити:
1)из средстава обезбеђења;
2)у поступку принудне наплате пореског дуга.
Према одредби члана 2. Уредбе о ближим условима за одлагање плаћања пореског дуга (,,Службени гласник РС“, бр. 53/03, 61/04 и 71/05) прописано је да плаћање дуга Пореска управа може да одложи пореском обвезнику (у даљем тексту: обвезник) ако дуг износи најмање, и то за:
1)физичко лице − 10% од опорезивих прихода у години која претходи години у којој је поднет захтев за одлагање;
2)предузетника и мало правно лице − 5% од укупног годишњег прихода исказаног у последњем финансијском извештају, односно годишњег паушалног прихода;
3)средња и велика правна лица − 5% од обртних средстава исказаних у последњем финансијском извештају.
Сагласно наведеним одредбама ЗПППА, указујемо да порески обвезник − предузетник може да поднесе образложени захтев Пореској управи за одлагање плаћања дугованог пореза на рате, а Пореска управа поступајући по том захтеву може одложити плаћање дугованог пореза у целости или делимично, најдуже до 60 месеци, ако порески обвезник испуни прописане услове. Такође се прописује и установљавање средства обезбеђења наплате из ког ће Пореска управа најефикасније наплатити дуговани порез.
Од пореског обвезника се неће захтевати давање средстава обезбеђења наплате ако дуговани порез по основу свих јавних прихода које наплаћује Пореска управа, на дан подношења захтева за одлагање његовог плаћања, износи за пореског обвезника − предузетника до 1.500.000 динара.
Такође, указујемо да Пореска управа може да одложи пореском обвезнику − предузетнику плаћање дуга, ако дуг износи најмање 5% од укупног годишњег прихода исказаног у последњем финансијском извештају, односно годишњег паушалног прихода.
Напомињемо да Пореска управа у сваком конкретном случају утврђује испуњеност прописаних услова и чињенице које су битне за доношење законите и правилне одлуке у вези са правом пореског обвезника на одлагање плаћања дугованог пореза.
5.Порески третман преноса права својине на непокретности или употребљаваног путничког моторног возила на основу акта који физичко лице − адвокат закључи са самим собом као физичким лицем, односно преноса, уз накнаду, који се врши са адвокатског ортачког друштва на физичко лице – адвоката
(Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-00412/2019-04 од
24.01.2020. год.)
1.Са аспекта Закона о порезима на имовину
Одредбом члана 23. став 1. тач. 1), 3) и 5) Закона о порезима на имовину (,,Службени гласник РС“, бр. 26/01, 45/02 − СУС, 80/02, 80/02 − др. закон, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 − УС, 47/13, 68/14 − др. закон, 95/18, 99/18 − УС и 86/19, у даљем тексту: ЗПИ) прописано је да се порез на пренос апсолутних права плаћа код преноса уз накнаду: −права својине на непокретности;
−права својине на употребљаваном моторном возилу − осим на мопеду мотокултиватору, трактору и радној машини, права својине на употребљаваном пловилу односно права својине на употребљаваном ваздухоплову са сопственим погоном − осим државног;
−права коришћења грађевинског земљишта.
Од опорезивања порезом на пренос апсолутних права изузима се пренос, односно стицање апсолутног права из чл. 23. и
24.овог закона на који се плаћа порез на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност (члан 24а тачка 1) ЗПИ).
Употребљавано моторно возило, у смислу овог закона, јесте моторно возило, које је на територији Републике Србије најмање једанпут, почев од његове производње или последњег увоза, било регистровано у складу са прописима (члан 14. став 8. тачка 1) ЗПИ).
Обвезник пореза на пренос апсолутних права је продавац, односно преносилац права из члана 23. став 1. тач. 1), 2) и 4) овог закона (члан 25. став 1. ЗПИ).
Према одредби члана 42. став 1. ЗПИ, лице на које је пренето апсолутно право односно поклонодавац, јемчи супсидијарно за плаћање пореза на пренос апсолутних права, односно за плаћање пореза на поклон.
Лице на које је пренето апсолутно право, односно поклонодавац, који се уговором обавезао да плати порез на пренос апсолутних права, односно порез на поклон, јемчи солидарно за плаћање тог пореза (члан 42. ств 2. ЗПИ).
Према одредби члана 4. тачка 1) Закона о адвокатури (,,Службени гласник РС“, бр. 31/11 и 24/12 – УС, у даљем тексту: Закон о адвокатури), адвокатура је обављање адвокатске службе.
Адвокат је лице које је уписано у именик адвоката и положило адвокатску заклетву и бави се адвокатуром (члан 4. тачка 2) Закона о адвокатури).
Одредбом члана 44. Закона о адвокатури прописано је да се адвокат бави адвокатуром самостално, у заједничкој адвокатској канцеларији или као члан адвокатског ортачког друштва.
Према одредбама члана 45. ст. 1, 3. и 5. Закона о адвокатури, два или више адвоката могу уговором, којим уређују међусобне пословне и имовинске односе, основати заједничку адвокатску канцеларију (у даљем тексту: заједничка канцеларија). Сви адвокати из заједничке канцеларије имају исто седиште канцеларије. Заједничка канцеларија нема својство правног лица.
Према члану 47. став 1. Закона о адвокатури, два или више адвоката могу основати адвокатско ортачко друштво (у даљем тексту: друштво).
Према одредби члана 26. Закона о облигационим односима (,,Службени лист СФРЈ“, бр. 29/78, 39/85, 45/89 − УС и 57/89 и „Службени лист СРЈ“, бр. 31/93, 22/99 − др. пропис, 23/99 − исправка, 35/99 − др. пропис и 44/99 − др. пропис), уговор је закључен кад су се уговорне стране сагласиле о битним састојцима уговора.
Из наведених законских одредаба произлази следеће:
•Кад физичко лице које није обвезник пореза на додату вредност, по основу закљученог уговора о купопродаји, прода непокретност другом физичком лицу које је адвокат, тај пренос је предмет опорезивања порезом на пренос апсолутних права,
аобвезник тог пореза је продавац непокретности. Купац непокретности је јемац за измирење пореске обавезе и то:
− супсидијарни − ако се уговором о куповини непокретности није обавезао да ће платити порез на пренос апсолутних права;
− солидарни − ако се уговором о куповини непокретности обавезао да ће платити порез на пренос апсолутних права.
•Кад физичко лице које је адвокат и по том основу обвезник пореза на додату вредност, купи путничко моторно возило (на основу закљученог уговора), пренос права својине на том возилу са продавца на физичко лице које је адвокат предмет је опорезивања порезом на пренос апсолутних права − ако су испуњени следећи услови:
−да се на тај пренос не плаћа порез на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност;
−да је путничко моторно возило употребљавано тј. да је на територији Републике Србије најмање једанпут, почев од његове производње или последњег увоза, било регистровано у складу са прописима.
Обвезник пореза на пренос апсолутних права је продавац пугничког возила, а купац је јемац за измирење пореске обавезе и то:
−супсидијарни − ако се уговором о куповини није обавезао да ће платити порез на пренос апсолутних права;
−солидарни − ако се уговором о куповини обавезао да ће платити порез на пренос апсолутних права.
• С обзиром на то да је уговор сагласност воља уговорних страна − што значи бар две, да је адвокат физичко лице које је уписано у именик адвоката и бави се адвокатуром, а да је адвокатска канцеларија место − простор у коме се адвокат бави адвокатуром (а не правно лице), произлази да акт који физичко лице − адвокат закључи са самим собом као физичким лицем, којим физичко лице
−адвокат своју непокретност или своје употребљавано путничко моторно возило преноси на себе као физичко лице, не производи правно дејство. Дакле, на основу таквог акта не долази до преноса права својине на непокретности, односно на употребљаваном путничком моторном возилу (са једне стране на другу), што значи да у овом случају не постоји ни предмет опорезивања порезом на пренос апсолутних права.
Међутим, ако се пренос права својине на непокретности или употребљаваног путничког моторног возила (возила које је на територији Републике Србије најмање једанпут, почев од његове производње или последњег увоза, било регистровано у складу са прописима), уз накнаду, врши са адвокатског ортачког друштва на физичко лице, тај пренос јесте предмет опорезивања порезом на пренос апсолутних права − под условом да се на тај пренос не плаћа порез на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност.
2.Са аспекта Закона о порезу на додату вредност
Одредбама члана 3. Закона о порезу на додату вредност (,,Службени гласник РС“, бр. 84/04, 86/04 − исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − др. закон, 142/14, 83/15, 108/16 113/17, 30/18 и 72/19, у даљем тексту: ЗПДВ) прописано је да су предмет опорезивања ПДВ испорука добара и пружање услуга (у даљем тексту: промет добара и услуга) које порески обвезник изврши у Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности, као и увоз добара у Републику.
Промет добара, у смислу овог закона, је пренос права располагања на телесним стварима (у даљем тексту: добра) лицу које тим добрима може располагати као власник, ако овим законом није друкчије одређено (члан 4. став 1. ЗПДВ).
Одредбама става 4. истог члана ЗПДВ прописано је да се са прометом добара уз накнаду изједначава се:
1)узимање добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица;
2)сваки други промет добара без накнаде;
3)исказани расход (кало, растур, квар и лом) изнад количине утврђене актом који доноси Влада Републике Србије.
Узимање добара, односно сваки други промет добара из става
4.овог члана сматра се прометом добара уз накнаду под условом да се ПДВ обрачунат у претходној фази промета на та добра или њихове саставне делове може одбити у потпуности или сразмерно, независно од тога да ли је остварено право на одбитак претходног пореза (став 5. члана 4. ЗПДВ).
Према одредби члана 2. став 1. Правилника о утврђивању шта се сматра узимањем и употребом добара, другим прометом добара и пружањем услуга, без накнаде, о утврђивању уобичајених количина пословних узорака, рекламним материјалом и другим поклонима мање вредности (,,Службени гласник“, бр. 118/12), узимањем добара, у смислу члана 4. став 4. тачка 1) Закона о порезу на додату вредност, сматра се узимање добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица.
Ускладу са наведеним одредбама, обвезник ПДВ који је имао право да ПДВ обрачунат у претходној фази промета добара одбије као претходни порез у складу са ЗПДВ, дужан је да по основу узимања тих добара за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица обрачуна ПДВ у складу са ЗПДВ.
Међутим, у случају када обвезник ПДВ − физичко лице које је адвокат купи непокретност за потребе обављања своје делатности од лица које није обвезник ПДВ, узимање предметног добра за личне потребе тог физичког лица није предмет опорезивања ПДВ.
Такође, када обвезник ПДВ − физичко лице које је адвокат купи путнички аутомобил, независно од тога да ли је путнички аутомобил купио од обвезника ПДВ или лица које није обвезник ПДВ и независно од тога да ли је, у случају куповине од обвезника ПДВ, обвезник ПДВ − продавац обрачунао ПДВ за тај промет, узимање путничког аутомобила за личне потребе тог физичког лица није предмет опорезивања ПДВ. Наиме, по основу куповине путничког аутомобила од обвезника ПДВ који је за тај промет обрачунао ПДВ у складу са ЗПДВ, обвезник ПДВ − физичко лице које је адвокат нема право на одбитак претходног пореза у складу са чланом 29. став 1. тачка 1) ЗПДВ.
3.Са аспекта Закона о порезу на доходак грађана
Одредбом члана 32. став 1. Закона о порезу на доходак грађана (,,Службени гласник РС“, бр. 24/01, 80/02, 80/02 − др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 − исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 − УС, 93/12, 114/12 − УС, 47/13, 48/13 − исправка, 108/13, 57/14, 68/14 − др. закон, 112/15, 113/17, 95/18 и 86/19, у даљем тексту: ЗПДГ) прописано је да је обвезник пореза на приходе од самосталне делатности физичко лице које остварује приходе обављањем делатности из члана 31. тог закона.
Обвезником пореза на приходе од самосталне делатности, сагласно члану 32. став 2. ЗПДГ, сматра се физичко лице које је уписано у регистар код надлежног органа, односно организације,
апорез на приходе од самосталне делатности плаћа на опорезиву добит (предузетник).
Пореску основицу код пореза на приходе од самосталне делатности, сагласно одредби члана 33. став 1. ЗПДГ, представља опорезива добит, ако овим законом није друкчије одређено.
Опорезива добит утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити исказане у билансу успеха, сачињеном у складу са прописима којима се уређује рачуноводство за обвезника који је дужан да води двојно књиговодство, односно у складу са прописом из члана 49. овог закона за обвезника који води просто књиговодство, на начин утврђен овим законом (члан 33. став 2. ЗПДГ).
Према одредби члана 37б став 1. Закона, узимање из пословне имовине које за приватне потребе и личну потрошњу врши обвезник који плаћа порез на стварни приход од самосталне делатности има третман пословног прихода. Узимање имовине које није у новчаном облику, процењује се према упоредивој тржишној вредности, у складу са начелом сталности (став 3. тог члана ЗПДГ).
Имајући у виду наведено, узимање из пословне имовине (која служи за обављање пословне делатности и као таква је евидентирана
упословним књигама) које обвезник пореза на стварни приход од самосталне делатности (предузетник) врши за приватне потребе и личну потрошњу, има третман пословног прихода.
Дакле, у случају кад физичко лице које је адвокат и по том основу је обвезник који порез на приходе од самосталне делатности плаћа на опорезиву добит, за приватне потребе и личну потрошњу узима из пословне имовине, у конкретном случају непокретност или путнички аутомобил, такво узимање има третман пословног прихода у смислу одредаба члана 37б ЗПДГ и предмет је опорезивања порезом на приходе од самосталне делатности.