Матични број: 28303629
ПИБ: 112050196

Ул. Гандијева 62/26
11070 Нови Београд

НАКНАДЕ ЗА КОРИШЋЕЊЕ ЈАВНИХ ДОБАРА

1.Mишљење у вези иницијативе појединих обвезника за одлагање наплате накнада за заштиту животне средине
(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-00302/2020-04 од
20.5.2020. год.)


Према одредби члана 270. Закона о накнадама за коришћење јавних добара (,,Сл. гласник РС“, бр. 95/18, 49/19 и 86/19 − усклађ. динарски износи, у даљем тексту: Закон), лице надлежно за утврђивање и наплату накнаде може, на образложени захтев обвезника накнаде, у целости или делимично, одложити плаћање дуговане накнаде, односно одобрити плаћање доспеле а неизмирене обавезе на рате, под условом да плаћање дуговане накнаде за обвезника представља непримерено велико оптерећење, односно обвезнику наноси битну економску штету.
Оодлагању плаћања дуговане накнаде, по испуњењу услова из става 1. овог члана, одлучује овлашћено лице у лицу које је надлежно за утврђивање и наплату конкретне накнаде.
Актом из става 2. може се одобрити одлагање плаћања дуговане накнаде на рате, најдуже до 24 месеца.
Одлагање плаћања дуговане накнаде врши се потписивањем споразума са обвезником накнаде, односно доношењем решења лица надлежног за утврђивање и наплату накнаде.
Ако се обвезник накнаде не придржава рокова из споразума, односно решења о одлагању плаћања дуговане накнаде, или уколико
упериоду за који је одложено плаћање дуговане накнаде не измири текућу обавезу, лице надлежно за утврђивање и плаћање накнаде ће по службеној дужности поништити споразум, односно укинути решење и доспели, а неплаћени дуг наплатити у поступку принудне наплате. Ускладу са чланом 271. ст. 1. и 2. Закона, у погледу поступка утврђивања, контроле, наплате, повраћаја, камате, принудне наплате, застарелости и осталог што није прописано овим законом лица надлежна за утврђивање накнаде сходно примењују одредбе закона којим се уређују порески поступак и пореска администрација.
Поступак утврђивања, контроле и наплате накнаде који спроводи орган јединице локалне самоуправе надлежан за утврђивање, наплату и контролу јавних прихода, врши се у складу са одредбама закона којим се уређују порески поступак и пореска администрација.
Одредбама члана 73. ст. 1. и 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (,,Службени гласник РС“, бр. 80/02, ...
и 86/19, у даљем тексту: ЗПППА) прописано је да Пореска управа може, на образложени захтев пореског обвезника, у целости или делимично, одложити плаћање дугованог пореза, под условом да плаћање дугованог пореза:
1) за пореског обвезника представља непримерено велико оптерећење;
2) наноси битну економску штету пореском обвезнику. Услове из става 1. овог члана ближе уређује Влада.
Ускладу са одредбама члана 2. Уредбе о ближим условима за одлагање плаћања пореског дуга (,,Службени гласник РС“, бр. 53/03, 61/04, 71/05, у даљем тексту: Уредба о одлагању плаћања пореског дуга), плаћање дуга Пореска управа може да одложи пореском обвезнику ако дуг износи најмање, и то за:
1) физичко лице − 10% од опорезивих прихода у години која претходи години у којој је поднет захтев за одлагање;
2) предузетника и мало правно лице − 5% од укупног годишњег прихода исказаног у последњем финансијском извештају, односно годишњег паушалног прихода;
3)средња и велика правна лица − 5% од обртних средстава исказаних у последњем финансијском извештају.
Према томе, обвезник накнаде који има доспелу, а неплаћену накнаду може поднети образложени захтев за одлагање плаћања дуговане накнаде, односно за одобравање плаћања доспеле а неизмирене обавезе на рате. Обвезник је дужан да уз захтев приложи и одговараће доказе на основу којих се може закључити да би плаћање дуговане накнаде за њега представљало непримерено велико оптерећење, односно да би му нанело битну економску штету.
Овлашћено лице у лицу које је надлежно за утврђивање и наплату конкретне накнаде одлучује у сваком појединачном случају на основу чињеница и доказа које обвезник накнаде у свом захтеву истакне, да ли дугована обавеза представља непримерено велико оптерећење за обвезника, односно да ли му наноси битну економску штету у складу са Уредбом о одлагању плаћања пореског дуга, и може одложити плаћање дуговане накнаде у целости или делимично, односно одобрити плаћање на рате, а најдуже до 24. месеца.
Према томе, када Министарству заштите животне средине, односно другом лицу надлежном за утврђивање и наплату накнаде, обвезник неке од накнада за заштиту животне средине поднесе образложени захтев за одлагање плаћања доспеле накнаде, овлашћено лице у лицу надлежном за утврђивање и наплату накнаде је дужно да сваки случај на основу поднетих доказа размотри и уколико обвезник испуњава прописане услове одобри одлагање плаћања дуговане накнаде у целости или делимично, односно одобри плаћање доспеле накнаде на рате.
2.Да ли Аутономна покрајина Војводина, као носилац права јавне својине на земљишту и објектима на мелиорационом подручју где нема регулисаног корисника, у складу са чланом 85. став 2. Закона о накнадама за коришћење јавних добара има право на ослобођење од плаћања накнаде за одводњавање?
(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-00317/2020-04 од 20.5.2020. год.)
Сходно члану 2. тачка 2. Закона о накнадама за коришћење јавних добара (,,Службени гласник РС“, бр. 95/2018, 49/2019 и 86/2019 − ускл. дин. износи, у даљем тексту: Закон) јавно добро је природно богатство, односно добро од општег интереса и добро у општој употреби.
Према одредби члана 85. став 1. тачка 1. Закона, обвезник накнаде за одводњавање је власник, односно корисник земљишта и објеката на мелиорационом подручју одређеном у складу са законом којим се уређују воде, и то: пољопривредног земљишта осим трстика и мочваре, необраслог шумског земљишта и грађевинског земљишта.
Сходно члану 85. став 2. Закона, корисником из става 1. тог члана сматра се: 1) закупац, држалац и корисник непокретности у јавној својини по основу уговора; 2) закупац стамбеног и другог објекта, за период дужи од једне године или на неодређено време; 3) корисник непокретности у јавној својини, у складу са законом којим се уређује јавна својина (ималац права коришћења, јавно предузеће или друштво капитала као корисник непокретности на основу посебног закона, оснивачког акта или уговора); 4) ималац права коришћења грађевинског земљишта, у складу са законом којим се уређује режим грађевинског земљишта; 5) држалац непокретности
ујавној својини, без правног основа.
Усмислу члана 86. Закона, основица накнаде за одводњавање, између осталог, је за грађевинско земљиште, осим земљишта под стамбеним и објектом намењеним за обављање делатности
−површина грађевинског земљишта изражена у хектарима (ha), а за грађевинско земљиште под стамбеним објектом и објектом намењеним за обављање делатности − површина земљишта изражена у метрима квадратним (m2) тог земљишта.
Усмислу члана 89. Закона, накнада за одводњавање не плаћа се за грађевинско земљиште под пословним и стамбеним објектима, ако се плаћа накнада за одводњавање за пословни, односно стамбени објекат, као и ако је проглашена ванредна ситуација. Влада на предлог министарства у чијој су надлежности послови водопривреде може донети акт којим се обвезник из члана 85. став 1. тачка 1) овог закона ослобађа обавезе плаћања накнаде за одводњавање.
Према члану 84. став 2. Закона о планирању и изградњи (,,Службени гласник РС“ бр. 72/09, 81/09 − исправка, 64/10 − УС, 24/11, 121/12, 42/13 − УС, 50/13 − УС, 98/13 − УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 − др. закон, 9/20), право својине на грађевинском земљишту у јавној својини има Република Србија, аутономна покрајина, односно jединица локалне самоуправе.
Сходно напред наведеном, Аутономна покрајина Војводина као носилац права јавне својине на земљишту и објектима на мелиорационом подручју обвезник је накнаде за одводњавање у смислу Закона, уколико нема корисника на земљишту на коме је уписана као власник, имајући у виду да нису прописана ослобођења за аутономне покрајине, органе и организације Републике Србије.
3.Да ли Аутономна покрајина Војводина може остварити приход од накнаде за коришћење јавних површина за коришћење јавних површина на којима се могу поставити објекти привременог коришћења, а које се налазе на територијама јединица локалне самоуправе на територији Аутономне покрајине Војводине?
(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-00053/2020-04 од 12.5.2020. год.)
Сходно члану 2. тачка 2. Закона о накнадама за коришћење јавних добара („Службени гласник РС“, бр. 95/2018, 49/2019 и 86/2019 − ускл. дин. износи, у даљем тексту: Закон), јавно добро је природно богатство, односно добро од општег интереса и добро у општој употреби.
Према одредби члана 236. став 1. тачка 1. Закона, накнаде за коришћење јавне површине, између осталих, су накнада за коришћење простора на јавној површини у пословне и друге сврхе, осим ради продаје штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности.
Одредбама члана 236. став 2. Закона прописано је да се под коришћењем простора на јавној површини у пословне и друге сврхе, у смислу става 1. тачке 1) овог члана, сматра се заузеће јавне површине:
−објектом привременог коришћења: киоск, тезга, башта, апарат за сладолед, банкомат, аутомат за продају штампе, покретни објекат за продају робе на мало и вршење занатских и других услуга, монтажни објекат за обављање делатности јавних комуналних предузећа, телефонска говорница и слични објекти, башта угоститељског објекта;
−за забавни парк, циркус, спортске терене, за одржавање концерата фестивала и других манифестација, за одржавање спортских приредби, за објекте и станице за изнајмљивање бицикла, за коришћење посебно обележеног простора за теретно возило за снабдевање, односно за почетну обуку возача и друго.
Према одредбама члана 236. ст. 3. и 4. коришћење простора на јавној површини у пословне и друге сврхе у смислу става 1. тачке 1) овог члана односи се на привремено коришћење простора на јавној површини и не обухвата коришћење трајног карактера изградњом објеката инфраструктуре.
Јавна површина, у смислу овог закона, јесте површина утврђена планским документом јединице локалне самоуправе која је доступна свим корисницима под једнаким условима:
−јавна саобраћајна површина (пут, улица, пешачка зона и
сл.);
−трг;
−јавна зелена површина (парк, сквер, градска шума и сл.);
−јавна површина блока (парковски уређене површине и саобраћајне површине).
Сходно одредбама члана 239. Закона, највиши износ накнаде за коришћење јавне површине прописан је у Прилогу 12. овог закона.
Критеријуми за прописивање висине накнада су: време коришћења простора, зона у којој се налази простор који се користи, уколико је зона утврђена актом јединице локалне самоуправе, као
итехничко-употребне карактеристике објекта, уколико се јавна површина користи за постављање објеката.
Актом скупштине јединице локалне самоуправе утврђује се висина накнаде у складу са ст. 1. и 2. овог члана, олакшице, начин достављања и садржај података о коришћењу јавне површине надлежном органу који утврђује обавезу плаћања накнаде.
Према одредбама члана 240. ст. 1. и 2. Закона, утврђивање накнаде за коришћење јавне површине врши се према површини коришћеног простора, сразмерно времену коришћења тог простора или према техничко-употребним карактеристикама објекта.
Накнаду из става 1. овог члана утврђује орган јединице локалне самоуправе надлежан за утврђивање, контролу и наплату јавних прихода решењем.
Одредбом члана 242. Закона прописано је да приходи остварени од накнаде за коришћење јавних површина припадају буџету јединица локалне самоуправе. Одредбама члана 10. став 10. Закона о јавној својини („Службени гласник РС“, бр. 72/2011, ... 95/2018) прописано је да су добра у општој употреби у својини Републике Србије, изузев државних путева II реда, који су у својини аутономне покрајине на чијој се територији налазе, као и изузев некатегорисаних путева, општинских путева и улица (који нису део аутопута или државног пута I и II реда) и тргова и јавних паркова, који су у својини јединица локалне самоуправе на чијој територији се налазе.
Према одредби члана 2. став 1. тачка 6) Закона о планирању
иизградњи (,,Службени гласник РС“, бр. 72/2009 ... и 9/2020, у даљем тексту: Закон о планирању и изградњи), површина јавне намене јесте простор одређен планским документом за уређење или изградњу објеката јавне намене или јавних површина за које је предвиђено утврђивање јавног интереса, у складу са посебним законом (улице, тргови, паркови и др.).
Одредбом члана 19. Закона о планирању и изградњи прописано је да се просторни план јединице локалне самоуправе доноси за територију јединице локалне самоуправе и одређује смернице за развој делатности и намену површина, као и услове за одрживи и равномерни развој на територији јединице локалне самоуправе.
Према одредби члана 33. став 4. Закона о планирању и изградњи, на просторни план јединице локалне самоуправе, после јавног увида, прибавља се сагласност надлежног органа аутономне покрајине, у погледу усклађености тог плана са планским документима ширег значаја, овим законом и прописима донетим на основу овог закона, у року који не може бити дужи од 30 дана од дана пријема захтева за давање сагласности.
Одредбом члана 35. став 6. Закона о планирању и изградњи прописано је да просторни план јединице локалне самоуправе доноси скупштина јединице локалне самоуправе. Сходно одредби члана 146. ст. 1. и 2. Закона о планирању
иизградњи, постављање и уклањање мањих монтажних објеката привременог карактера на јавним и другим површинама, балон хала спортске намене, надстрешница за склањање људи у јавном превозу, објеката за депоновање и сепарацију речних агрегата
ипловила на водном земљишту, обезбеђује и уређује јединица локалне самоуправе. Мањи монтажни објекти су: објекти монтажно демонтажног типа, и то искључиво киосци до 10,5 m2, баште угоститељских објеката, тезге и други покретни мобилијар који се поставља и уклања на основу програма који доноси јединица локалне самоуправе на период од најдуже десет година.
Према томе, за коришћење јавне површине плаћа се накнада
ускладу са Законом као законом којим се уређује коришћење јавних добара. Закон уређује обвезника плаћања, основицу, висину, начин утврђивања и плаћања, припадност прихода од накнаде, као и друга питања од значаја за утврђивање и плаћање накнада за коришћење јавних добара.
Наиме, под коришћењем јавне површине подразумева се и заузеће јавне површине објектом привременог коришћења: киоск, тезга, башта, апаратзасладолед, банкомат, аутоматзапродајуштампе, покретни објекат за продају робе на мало и вршење занатских и других услуга, монтажни објекат за обављање делатности јавних комуналних предузећа, телефонска говорница и слични објекти, башта угоститељског објекта.
Према нашем мишљењу, утврђивање накнаде за коришћење јавне површине у надлежности је искључиво органа јединице локалне самоуправе на чијој се територији налази јавна површина (утврђена планским документом конкретне јединице локалне самоуправе) и то само за коришћење јавне површине на начин прописан у члану 236. Закона. Сав приход остварен од накнада за коришћење јавних површина уплаћује се на рачун прописан за уплату јавних прихода и припада буџету јединице локалне самоуправе.
4.Да ли је привредно друштво Срећко Петрол обвезник накнаде за коришћење делова путног земљишта, иако бензинске станице овог привредног друштва немају непосредан приступ јавном путу?
(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-00137/2020-04 од
12.5.2020. год.)
Према одредби члана 202. Закона о накнадама за коришћење јавних добара (,,Службени гласник РС“, бр. 95/2018, 49/2019 и 86/19
−ускл. дин. износи, у даљем тексту: Закон), обвезник накнаде за коришћење делова путног земљишта јавног пута и другог земљишта које користи управљач јавног пута (у даљем тексту: накнада за коришћење делова путног земљишта), а које је у општој употреби, је корисник тог земљишта.
Према одредби члана 203. Закона, основица накнаде за коришћење делова путног земљишта је метар квадратни (m2) путног земљишта у зависности од значаја пута, а које обвезник накнаде користи за приступ и изградњу објеката, осим домаћинства.
Одредбом члана 205. став 1. Закона прописано је да накнаду за коришћење делова путног земљишта државног пута утврђује управљач државног пута уговором, а плаћање се врши у уговореном року.
Према члану 2. тачка 33. Закона о путевима (,,Службени гласник РС“, бр. 41/18, 95/18 − др. закон, у даљем тексту: Закон о путевима), пратећи садржаји пута за потребе корисника јесу површине и објекти за пружање различитих услуга корисницима пута (станице за снабдевање моторних возила горивом, места за пуњење возила на електрични погон, одморишта, паркиралишта, мотели, ресторани, сервиси, продавнице и други објекти за пружање услуга).
Сходно члану 2. тач. 35, 36. и 54. Закона о путевима, путно земљиште је континуална површина унутар граница путног земљишта, а граница путног земљишта је линија са обе стране усека
инасипа, удаљена најмање један метар од линија које чине крајње тачке попречног профила пута, ван насеља, мерено на спољну страну. Управљач јавног пута је јавно предузеће, привредно друштво
идруги облици организовања који у складу са законом којим се уређује положај јавних предузећа могу да обављају делатност од општег интереса.
Усмислу члана 3. Закона о путевима, државни путеви I
иII реда, односно општински путеви, улице и некатегорисани путеви који не припадају државним путевима I и II реда, уписују се у јавне књиге о непокретностима и стварним правима на њима, истовремено са уписом права јавне својине на тим путевима, као добрима у општој употреби, и то права својине Републике Србије на државним путевима I и II реда, права својине аутономне покрајине на државним путевима II реда, односно деловима државних путева II реда који се налазе на територији аутономне покрајине и права својине јединице локалне самоуправе на општинским путевима, улицама и некатегорисаним путевима који не припадају државним путевима I и II реда, у складу са прописима којима се уређују јавне књиге о непокретностима и стварним правима на њима. Такође је прописано да се јавни путеви уписују у јавне књиге са припадајућим објектима и земљиштем на којима су изграђени. У наведене јавне књиге уписују се и управљачи јавних путева.
Према члану 4. став 2. Закона о путевима, јавни пут, поред елемената из става 1. тог члана, обухвата и пратеће садржаје за потребе корисника пута, уколико су предвиђени техничком документацијом за изградњу или реконструкцију јавног пута.
Стим у вези, обвезник накнаде за коришћење делова путног земљишта јесте лице које користи земљиште које је у општој употреби, а које користи за приступ и изградњу објекта, осим домаћинства.
Према томе, уколико привредно друштво Срећко Петрол користи делове путног земљишта јавног пута или делове другог земљишта (уписаног у јавне књиге о непокретностима и стварним правима на њима као државни пут I, односно II реда, односно општински пут, улица и некатеrорисани пут који не припада државним путевима I и II реда), којим управља управљач јавног пута уписан у јавне књиге, а које је у општој употреби, за приступ и изградњу објекта бензинске станице, сматра се обвезником накнаде за коришћење делова путног земљишта.
5.Утврђивање накнаде за коришћење јавне површине за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица, као и за коришћење површине и објеката за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица којим се врши непосредни утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине за коју дозволу издаје надлежни орган јединице локалне самоураве
(Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-00100/2020-04 од
11.5.2020. год.)
Према одредби члана 236. став 1. тачка 2) Закона о накнадама за коришћење јавних добара (,,Службени гласник РС“, бр. 95/2018, 49/2019 и 86/2019 − ускл. дин. износи, у даљем тексту: Закон), накнаде за коришћење јавне површине су накнада за коришћење јавне површине за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица, као и за коришћење површине и објекта за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица којим се врши непосредни утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине, за које дозволу издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе.
Сходно одредби члана 236. став 4. Закона, јавна површина,
усмислу Закона, јесте површина утврђена планским документом јединице локалне самоуправе која је доступна свим корисницима под једнаким условима:
−јавна саобраћајна површина (пут, улица, пешачка зона и
сл.);
−трг;
−јавна зелена површина (парк, сквер, градска шума и сл.);
−јавна површина блока (парковски уређене површине и саобраћајне површине).
Према одредби члана 239. Закона, највиши износ накнаде за коришћење јавне површине прописан је у Прилогу 12. Закона.
Критеријуми за прописивање висине накнада су: време коришћења простора, зона у којој се налази простор који се користи, уколико је зона утврђена актом јединице локалне самоуправе, као и техничко-употребне карактеристике објекта, уколико се јавна површина користи за постављање објеката.
Актом скупштине јединице локалне самоуправе утврђује се висина накнаде у складу са чланом 239. ст. 1. и 2. Закона, олакшице, начин достављања и садржај података о коришћењу јавне површине надлежном органу који утврђује обавезу плаћања накнаде.
Према одредби члана 2. тачка 1) Закона о оглашавању (,,Службени гласник РС“, бр. 6/2016 и 52/2019, у даљем тексту: Закон о оглашавању), оглашавање јесте представљање у било ком облику у вези са пословањем односно професионалном или пословном делатношћу, ради подстицања продаје робе и услуга, продаје непокретности, као и преноса права и обавеза. Одредбе Закона о оглашавању примењују се на оглашавање без обзира на начин и средство којим се врши (члан 3. став 1. Закона о оглашавању).
Сходно одредби члана 39. ст. 1. и 3. Закона о оглашавању, оглашавање на отвореним површинама јесте вид оглашавања путем средства подесног за трајно упућивање огласне поруке јавности, постављеног на површинама које су изван затвореног простора, које су доступне јавности, односно неодређеном броју прималаца. Средства за оглашавање на отвореним површинама, по правилу су огласни пано (билборд), плакат, дисплеј, светлеће ознаке и сл.
Према одредби члана 41. ст. 1, 2. и 3. Закона о оглашавању, на отворене површине којима државни орган или орган јединице локалне самоуправе управљају или су овлашћени да одређују начин управљања у складу са посебним прописима (у даљем тексту: јавне површине), огласни пано се може поставити само уз претходно одобрење надлежног органа.
Надлежни орган из става 1. овог члана доноси план постављања огласних паноа на јавним површинама и на основу тог плана расписује конкурс за избор корисника места за постављање паноа на тим површинама.
Ближи услови и критеријуми за спровођење конкурса из става 2. овог члана, укључујући начин одређивања накнаде за постављање паноа, односно других огласних средстава на јавним површинама, утврђују се актом надлежног органа јединице локалне самоуправе.
Сходно члану 482. Закона о извршењу и обезбеђењу (,,Службени гласник РС“, бр. 106/15, 106/16 − др. пропис, 113/17
−др. пропис, 54/19, 9/20 − др. пропис), јавни извршитељ истиче на згради у којој је његова канцеларија таблу која садржи назив и грб Републике Србије, назив „јавни извршитељ“ и његово име и презиме. Ако је седиште јавног извршитеља у јединици локалне самоуправеукојој је у службеној употреби језик и писмо националне мањине, на табли се назив „јавни извршитељ“ исписује и на њеном језику и писму.
Одредбама члана 567. Закона о привредним друштвима (,,Службени гласник РС“, бр. 36/2011 ... и 91/2019, у даљем тексту: Закон о привредним друштвима) прописано је да је огранак привредног друштва (у даљем тексту: огранак) издвојени организациони део привредног друштва на територији Републике Србије преко кога друштво обавља делатност у складу са законом.
Огранак нема својство правног лица, а у правном промету иступа у име и за рачун привредног друштва.
Привредно друштво неограничено одговара за обавезе према трећим лицима које настану у пословању његовог огранка.
1.Према томе, у вези питања да ли огранак правног лица може бити обвезник у складу са Законом, као и да ли су рекламне ознаке постављене на грађевинском објекту односно на спољним зидовима грађевинског објекта предмет накнаде за коришћење јавних површина, сматрамо следеће:
Имајући у виду да је огранак издвојени организациони део привредног друштва преко кога друштво обавља делатност и да нема својство правног лица, а у правном промету иступа у име и за рачун привредног друштва, сматрамо да огранак не може бити обвезник накнаде, већ се обвезником накнаде за коришћење јавних површина (у Законом прописаним условима) сматра привредно друштво у чије име и за чији рачун огранак иступа.
Предмет утврђивања накнаде за коришћење јавне површине су и коришћење површине и објекта за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица којим се врши непосредни утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине, када је за такво коришћење потребна дозвола надлежног органа јединице локалне самоуправе.
Стим у вези, уколико је средство оглашавања постављено на осталим површинама, нпр. на спољашњу страну објекта (нпр. на фасаду или кров објекта) или је средство за оглашавање (нпр. билоборд) постављено на приватни посед тако да врши утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине,
услучају када надлежни орган јединице локалне самоуправе даје одобрење за постављање средстава оглашавања, кориснику остале површине се решењем надлежног органа утврђује накнада за коришћење јавне површине.
2.У вези питања да ли се јавном извршитељу може утврдити накнада за коришћење јавне површине за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица, као и за коришћење површине
иобјекта за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица којим се врши непосредни утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине, за које дозволу издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе, сматрамо следеће:
Средство за оглашавање се може поставити на јавну површину само уз претходно одобрење надлежног органа на основу претходно донетог плана постављања огласних средстава на јавним површинама по основу ког се расписује конкурс за избор корисника места за постављање средстава за оглашавање на тим површинама.
Према томе, уколико лице (па и јавни извршитељ) у циљу представљања своје пословне делатности користи јавну површину за постављање паноа, односно других огласних средстава на јавним површинама или постављање огласних порука на објектима који се налазе на јавним површинама (стубови, балони, стајалишта јавног превоза и слично), сматра се обвезником накнаде за коришћење јавне површине.
3.У вези вашег захтева за тумачењем члана 14. Одлуке о накнадама за коришћење јавних површина на територији општине Инђија (,,Службени гласник РС“, бр. 5/2019) коју је донела скупштина општине Инђија, сматрамо следеће:
Уоквиру датих законских овлашћења јединица локалне самоуправе може актом скупштине јединице локалне самоуправе утврдити критеријуме за утврђивање висине накнаде (нпр. врста огласног средства, зона) и прописати различиту висину предметне накнаде, у зависности од утврђених критеријума.
Такође, истичемо да је Законом прописана основица накнаде за коришћење јавне површине као површина коришћеног простора изражена у метрима квадратним, као и да је висина накнаде утврђена на дневном нивоу по метру квадратном. Из напред наведеног, према нашем мишљењу, основицу чини одобрена, односно заузета површина коришћеног простора изражена у метрима квадратним и Законом није дата могућност да се коришћена површина заокружи на први већи цео број. С тим у вези, накнада се утврђује сразмерно одобреној, односно заузетој површини.
Напомињемо да тумачење одредаба конкретних аката скупштине јединице локалне самоуправе није у надлежности Министарства финансија.
6.Примена критеријума из формуле за утврђивање годишње накнаде за коришћење радио фреквенција у мобилној и фиксној служби, за дозволе (типа РР2 и РР3) које су издате за једносмерни пренос модулационог сигнала-симплексни рад, а које имају само једну фреквенцију по дозволи/деоници (Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-0043/2020-04 од 11.5.2020. год.)
По наведеном питању обратили смо се захтевом Министарству трговине, туризма и телекомуникација.
Одредбама члана 260. Закона о накнадама за коришћење јавних добара (,,Сл. гласник РС“, бр. 95/18, 49/19 и 86/19 − усклађ. динарски износи, у даљем тексту: Закон), прописана је, између осталог, накнада за коришћење радио-фреквенције у мобилној и фиксној служби.
Начин утврђивања висине накнаде прописан је у Прилогу
16.Закона (члан 262. Закона).
Под тачком 2. Прилога − 2.2. Накнада за коришћење радио- фреквенција у мобилној и фиксној служби, прописан је начин утврђивања између осталог и годишње накнаде за коришћење једног пара радио-фреквенција на деоници радио-релејне везе, која се утврђује према следећој формули: Н = 2 х О х Кц х Кф где је: Н
−висина годишње накнаде; О − основица за израчунавање накнаде 21.000,00 динара; Кц − намена радио мреже у којој се користи радио-релејна веза, одређена одговарајућом ширином канала (Б), и
то: а) Б ≤ 180 kHz − коефицијент 0,1; б) 180 kHz < Б ≤ 700 kHz −
коефицијент 0,2; в) 700 kHz < Б ≤ 1,75 MHz − коефицијент 0,3; г) 1,75 MHz < Б ≤ 3,5 MHz − коефицијент 0,4; д) 3,5 MHz < Б ≤ 7 MHz −
коефицијент 1; ђ) 7 МНz < Б ≤ 14 MHz − коефицијент 2; е) 14 MHz < Б ≤ 28 МНz − кефицијент 3; ж) 28 MHz < Б ≤ 40 MHz − коефицијент 4; з) Б >40 MHz − коефицијент 5; Кф − намена радио мреже у којој се користи радио-релејна веза, одређена фреквенцијским опсегом и то: а) ф ≤ 10 GHz − коефицијент 1; б) коефицијент 0,8; в) 20 GHz < ф ≤ 30 GHz − коефицијент 0,6; г) ф >30 GHz − коефицијент 0,5; где је ф радио-фреквенција изражена у GHz.
Према томе, корисницима који имају дозволе за коришћење једне радиофреквенције по дозволи/деоници (дозволе типа РР2 и РРЗ), утврђивање висине накнаде се врши по формули прописаној
уприлогу 16. тачка 2.2. Закона, при чему се уместо чиниоца 2 примењује чинилац 1, с обзиром да се прописана формула односи на коришћење једног пара радио-фреквенција на деоници радио- релејне везе. С тим у вези, формула по којој се утврђује висина накнаде гласи: Н = 1 х О х Кц х Кф .
Прилог: Мишљење Министарства трговине, туризма и телекомуникација, број 011-00-072/2020-07 од 06. марта 2020. год.
На основу тачке 2.2 Прилога 16 Закона о накнадама за коришћење јавних добара (,,Службени гласник РС“, бр. 95/18, 49/19), прописано је да се годишња накнада за коришћење једног пара радио-фреквенција на деоници радио-релејне везе, утврђује према формули: Н = 2 х О х Кц х Кф.
Према утврђеној формули, Н означава висину годишње накнаде, О означава основицу за израчунавање накнаде у износу од 21.000,00 динара, Кц означава намену радио мреже у којој се користи радио-релејна веза, одређена одговарајућом ширином канала, (Б) и Кф означавају намену радио мреже у којој се користи радио-релејна веза, одређена фреквенцијским опсегом.
Дозволе за једносмерни пренос модулационог сигнала (симплексни рад) издају се за коришћење једне радио-фреквенције по деоници. Као што је познато, појам „пар фреквенција“ односи се на две коришћене радио-фреквенције, па следи да у случају коришћења само једне радио-фреквенције, при висине накнаде, у формули је потребно користити чинилац 1 уместо чиниоца 2. Тако у овом случају формула гласи Н = 1 х О х Кц х Кф.
7.Основица накнаде за промену намене пољопривредног земљишта са аспекта Закона о накнадама за коришћење јавних добара, у случају када постоји намера да се поднесе захтев за промену намене пољопривредног земљишта за катастарске парцеле које су опредељене као њиве 1. класе у градско грађевинско земљиште, при чему је у години која претходи години у којој се намерава поднети захтев за промену намене за сврху утврђивања основице пореза на имовину конкретно пољопривредно земљиште разврстано у групу грађевинско земљиште
(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-00216/2020-04 од
11.5.2020. год.)
Сагласно одредбама члана 43. став 1. Закона о накнадама за коришћење јавних добара (,,Службени гласник РС“, бр. 95/18, 49/19
и86/19 − др. пропис, у даљем тексту: Закон), обвезник накнаде за промену намене пољопривредног земљишта је лице на чији захтев се врши промена намене пољопривредног земљишта у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште, односно лице које је извршило промену намене пољопривредног земљишта без претходно плаћене накнаде за промену намене.
Захтев за промену намене пољопривредног земљишта може поднети власник, односно корисник пољопривредног земљишта којем је посебним актом јединице локалне самоуправе планирана друга намена, а које се до привођења планираној намени користи за пољопривредну производњу (члан 43. став 2. Закона). Према одредби члана 44. став 1. Закона, основица за промену намене пољопривредног земљишта једнака је основици за порез на имовину тог земљишта у години која претходи години у којој је поднет захтев за промену намене земљишта.
Основица за промену намене пољопривредног земљишта за које није утврђен порез на имовину у години која претходи години
укојој се мења намена, односно основица за пољопривредно земљиште које је ослобођено плаћања пореза на имовину утврђује се на основу просечне цене квадратног метра пољопривредног земљишта у одговарајућој, односно граничној зони, одређене актом јединице локалне самоуправе за потребе утврђивања пореза на имовину (члан 44. став 2. Закона).
Ускладу са напред наведеним, у случају да је, како је наведено у допису, утврђен порез на имовину за конкретне катастарске парцеле земљишта чија се намена мења, основица за промену намене пољопривредног земљишта једнака је основици за порез на имовину конкретних катастарских парцела за које је поднет захтев за промену намене у години која претходи години у којој је поднет захтев за промену намене пољопривредног земљишта, па и у ситуацији када је за сврху утврђивања основице пореза на имовину то земљиште разврстано у групу грађевинско земљиште. Напомињемо да накнада за промену намене пољопривредног земљишта не може бити виша од вредности грађевинског земљишта, с обзиром да се, сходно Закону, висина накнаде за промену намене пољопривредног земљишта утврђује применом стопе од 50% на основицу.
Услучајевима да за конкретне парцеле пољопривредног земљишта чија се намена мења није утврђен порез на имовину у години која претходи години у којој се мења намена, односно да је пољопривредно земљиште ослобођено плаћања пореза на имовину, основица за промену намене пољопривредног земљишта утврђује се на основу просечне цене квадратног метра пољопривредног земљишта у одговарајућој односно граничној зони, одређене актом јединице локалне самоуправе за потребе утврђивања пореза на имовину.
8.Kо је надлежни орган за решавање по жалби изјављеној на решење управљача општинских путева или улица којим је утврђена накнада за коришћење делова путног земљишта општинског пута?
(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-0158/2020-04 од
10.3.2020. год.)
Према одредби члана 205. став 2. Закона о накнадама за коришћење јавних добара (,,Службени гласник РС“, бр. 95/2018, 49/2019 и 86/19 − ускл. дин. износи, у даљем тексту: Закон), накнада за коришћење делова путног земљишта општинског пута утврђује се решењем управљача општинског пута и улице.
Сходно члану 271. Закона, у погледу поступка утврђивања, контроле, наплате, повраћаја, камате, принудне наплате, застарелости и осталог што није прописано овим законом лица надлежна за утврђивање накнаде сходно примењују одредбе закона којим се уређују порески поступак и пореска администрација.
Према ставу 2. истог члана Закона, поступак утврђивања, контроле и наплате накнаде који спроводи орган јединице локалне самоуправе надлежан за утврђивање, наплату и контролу јавних прихода, врши се у складу са одредбама закона којим се уређују порески поступак и пореска администрација.
Изузетно, на поступак утврђивања накнада које утврђују, обрачунавају и наплаћују јавна предузећа, корисници шума и шумског земљишта, регулаторно тело надлежно за управљање лукама, регулаторна агенција, управљачи заштићеног подручја, управљачијавногпута,управљачијавнежелезничкеинфраструктуре, управљачи туристичког простора примењују се одредбе закона којим се уређује општи управни поступак, а на поступак принудне наплате примењују се одредбе закона којим се уређује поступак извршења и обезбеђења (члан 271. став 3. Закона).
Према члану 10. став 4. Закона о путевима (,,Службени гласник РС“, бр. 41/18, 95/18 − др. закон), делатност управљања општинским путевима, улицама и некатегорисаним путевима, који нису део државног пута I и II реда, може да обавља јавно предузеће, односно друштво капитала чији је једини власник јединица локалне самоуправе, као и друго друштво капитала и предузетник, коме је надлежни орган јединице локалне самоуправе поверио обављање делатности управљања општинским путевима, улицама
инекатегорисаним путевима, у складу са законом којим се уређује јавно-приватно партнерство и концесије.
Према члану 32. тачка 8) Закона о локалној самоуправи
(,,Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 − др. закон, 101/16 −
др. закон, 47/18, у даљем тексту: Закон о локалној самоуправи), скупштина општине, у складу са законом, оснива службе, јавна предузећа, установе и организације, утврђене статутом општине и врши надзор над њиховим радом.
Сходно члану 46. тачка 5. Закона о локалној самоуправи, општинско веће решава у управном поступку у другом степену о правима и обавезама грађана, предузећа и установа и других организација у управним стварима из надлежности општине.
Законом се уређују накнаде за коришћење јавних добара, и то: обвезник плаћања, основица, висина, начин утврђивања и плаћања, припадност прихода од накнаде, као и друга питања од значаја за утврђивање и плаћање накнада за коришћење јавних добара, а на поступак утврђивања накнада које утврђују, обрачунавају и наплаћују јавна предузећа примењују се одредбе закона којим се уређује општи управни поступак. Према томе, с обзиром да управљач јавних путева може бити јавно предузеће које оснива јединица локалне самоуправе, као и друго друштво капитала и предузетник, коме је надлежни орган јединице локалне самоуправе поверио обављање делатности управљања општинским путевима,
ада је питање оснивања јавних предузећа за задовољавање општих потреба, надзор над њиховим радом и решавање у управном поступку у другом степену, између осталог, уређено Законом о локалној самоуправи који је у надлежности Министарства државне управе и локалне самоуправе, мишљења смо да је за питање органа који је надлежан за решавање у управном поступку (у конкретном случају решавање по жалби на решење управљача општинских путева или улица којим је утврђена накнада за коришћење делова путног земљишта општинског пута) надлежно наведено министарство.