Матични број: 28303629
ПИБ: 112050196

Ул. Гандијева 62/26
11070 Нови Београд

JАВНИ ПРИХОД И ПОРЕЗИ

1. Да ли се плаћа порез на доходак грађана или се „додатно утврђује и доплаћује“ порез на пренос апсолутних права у случају разлике вредности у поступку размене непокретности?
(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-00646/2019-04 од 17.11.2020. год.)


Како из вашег захтева произлази, физичка лица (даље: власници земљишта) су привредном друштву пренела право својине на земљишту и на тај пренос је, како наводите, 2017. године утврђен и плаћен порез на пренос апсолутних права. Наведени пренос су физичка лица извршила уз накнаду, за уговором опредељене станове које је привредно друштво као инвеститор изградило на предметном земљишту (наводите да је том лицу издата грађевинска дозвола и на тај пренос је обрачунат и плаћен порез на додату вредност) при чему је вредност станова који се по том основу преносе физичким лицима већа од вредности уступљеног земљишта.
Са становишта Закона о порезу на доходак грађана
Сагласно одредби члана 72. став 1. тачка 1) Закона о порезу на доходак грађана (,,Службени гласник РС“, бр. 24/0l, 80/02, 80/02 − др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 − исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 − УС, 93/12, 114/12 − УС, 47/13, 48/13 − исправка, 108/13, 57/14, 68/14 − др. закон, 112/15, 113/17 и 95/18, у даљем тексту: ЗПДГ), капитални добитак, односно губитак представља разлику између
продајне цене права и њихове набавне цене, остварену преносом права, поред осталог, стварних права на непокретностима. Под преносом из става 1. овог члана сматра се продаја или други пренос уз новчану или неновчану накнаду (члан 72. став 2. ЗПДГ).
Обвезник пореза на капитални добитак је свако физичко лице, укључујући и предузетника, које је извршило пренос права, удела и хартија од вредности из става 1. овог члана (члан 72. став 3. ЗПДГ).
Продајном ценом за сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, сматра се уговорена цена, односно тржишна цена коју утврђује надлежни порески орган ако оцени да је уговорена цена нижа од тржишне, при чему се као уговорена, односно тржишна цена узима цена без пореза на пренос апсолутних права (члан 73. ст.
1. и 2. ЗПДГ).
Одредбом члана 73. став 3. ЗПДГ прописано је да се код преноса права путем размене за друго право, продајном ценом сматра тржишна цена права које се даје у размену.
Набавном ценом за сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, сматра се цена по којој је обвезник стекао право, удео или хартију од вредности (члан 74. став 1. ЗПДГ). Набавна цена из става 1. овог члана увећава се годишњим индексом потрошачких цена од дана стицања до дана преноса, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике (члан 74. став 10. ЗПДГ).
Одредбом члана 85. став 1. тачка 16) ЗПДГ прописано је да се осталим приходима, у смислу овог закона, сматрају и други приходи који по својој природи чине доходак физичког лица, а нарочито сви други приходи који нису опорезовани по другом основу или нису изузети од опорезивања или ослобођени плаћања пореза по овом закону.
Основица пореза на други приход је опорезиви приход као бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 20%, сагласно одредби члана 85. став 3. ЗПДГ.
Порез на доходак грађана на друге приходе плаћа се по стопи од 20%, сагласно одредби члана 86. став 1. ЗПДГ.
Одредбом члана 99. став 1. тачка 9) ЗПДГ прописано је да по одбитку од сваког појединачно оствареног прихода утврђују се и плаћају порези на остале приходе, ако је исплатилац прихода правно лице, предузетник или предузетник паушалац.
Сагласно одредби члана 101. ЗПДГ, порез по одбитку из члана 99. овог закона, за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход, исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује на прописани јединствени уплатни рачун у моменту исплате прихода, у складу са прописима који важе на дан исплате прихода, осим ако овим законом није друкчије прописано.
Имајући у виду наведено, у случају када се врши промет непокретности, тако да се по основу права својине на непокретности (на земљишту) путем размене стиче право својине на другој непокретности (на стану), приход који физичко лице оствари у виду позитивне разлике између продајне и набавне цене земљишта опорезује се капиталним добитком. Код преноса права путем размене за друго право, продајном ценом сматра се тржишна цена права које се даје у размену.
У вези са питањем које се односи на порески третман прихода сагласно члану 85. ЗПДГ, указујемо да Пореска управа према начелу фактицитета у сваком конкретном случају утврђује све чињенице које су од значаја за опредељење пореског третмана прихода, сагласно члану 9. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (,.Службени гласник РС“, бр. 80/02, 84/02 − исправка, 23/03 − исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 − др. закон, 62/06 − др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 − др. закон, 53/10, 101/11 2/12 − исправка, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 − аутентично тумачење, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18, 95/18 и 86/1, у даљем тексту: ЗПППА).
Са становишта Закона о порезима на имовину
Према одредби члана 23. став 1. тачка 1) Закона о порезима на имовину („Службени гласник РС“, бр. 26/01, 45/02 − СУС, 80/02, 80/02 − др. закон, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 − УС, 47/13, 68/14 − др. закон, 95/18, 99/18 − УС и 86/19, даљем тексту: Закон), порез на пренос апсолутних права плаћа се код преноса уз накнаду права својине на непокретности.
Од опорезивања порезом на пренос апсолутних права изузима се пренос, односно стицање апсолутног права из чл. 23. и 24. Закона на који се плаћа порез на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност (члан 24а тачка 1) Закона).
Обвезник пореза на пренос апсолутних права је продавац, односно преносилац права из члана 23. став 1. тач. 1), 2) и 4) Закона (члан 25. став 1. Закона).
Према одредби члана 25. став 5. Закона, кад се апсолутно право преноси по основу уговора о размени, обвезник пореза одређује се у складу са ст. 1. до 4. тог члана за свако апсолутно право из чл. 23. и 24. Закона које је предмет размене.
Основица пореза на пренос апсолутних права је уговорена цена у тренутку настанка пореске обавезе, уколико није нижа од тржишне вредности (члан 27. став 1. Закона).
Према одредбама члана 27. ст. 2. и 3. Закона, које су биле у примени у периоду од 30.5.2013. до 16.12.2018. године, уколико надлежни порески орган оцени да је уговорена цена нижа од тржишне, има право да у року од 60 дана од дана пријема пореске пријаве поднете у складу са одредбама члана 34. и члана 36. став 1. Закона, односно од дана сазнања надлежног пореског органа за пренос, утврди пореску основицу у висини тржишне вредности. Ако порески орган у року из става 2. тог члана не утврди пореску основицу у висини тржишне вредности, пореску основицу чини уговорена цена.
Према одредби члана 28. Закона, код размене права из чл. 23, 24. и 24а Закона, пореска основица се утврђује за свако право које је предмет размене, у складу са одредбом члана 27. Закона.
Према одредби члана 25. став 2. тачка 2) Закона о порезу на додату вредност (,,Службени гласник РС“, бр. 84/04, 86/04 − исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 6/14 68/14 − др. закон, 142/14, 5/15, 83/15, 5/16, 108/16, 7/17, 113/17, 13/18, 30/18 и 72/19), ПДВ се не плаћа на промет земљишта (пољопривредног, шумског, грађевинског, изграђеног или неизграђеног), као и на давање у закуп тог земљишта.
Према одредбама члана 63. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (,,Службени гласник РС“, бр. 80/02, 84/02 − исправка, 23/03 − исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 − др. закон, 62/06 − др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 − др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 − исправка, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 − аутентично тумачење, 112/15. 15/16, 108/16, 30/18, 95/18 и 86/19, у даљем тексту: ЗПППА), ако Пореска управа, до истека законског рока за доношење пореског решења, не може да утврди порез на основу потпуно утврђеног чињеничног стања донеће привремено пореско решење, на основу до тада утврђеног чињеничног стања. Решење којим се коначно утврђује порез укида решење из става 1. овог члана. Крајњи рок за доношење решења којим се коначно утврђује порез је три године од дана доношења привременог решења.
Према томе, правна природа правног посла не одређује се према називу који су уговорне стране правном послу дале, већ према правима и обавезама које за уговорне стране из тог правног посла произлазе. У том смислу, уговор назван Уговор о заједничком финансирању изградње којим физичко лице преноси право својине на земљишту, уз накнаду, коју чини право својине на уговором опредељеној будућој ствари − становима које ће привредно друштво, као стицалац права својине на земљишту, као инвеститор изградити на том земљишту, по економској суштини јесте теретни правни посао − уговор о размени земљишта за станове као будућу ствар. Ако су на том земљишту постојали и објекти, реч је о размени постојеће непокретности (земљишта са објектима) за непокретност − станове као будућу ствар.
С тим у вези, кад се врши пренос права својине на земљишту у Републици, у размену за право својине на једном или више уговором опредељених станова (као посебних делова будућег објекта) које ће стицалац права својине на земљишту као инвеститор изградити на том земљишту, пренос права својине на неизграђеном земљишту који врши физичко лице предмет је опорезивања порезом на пренос апсолутних права. Ако су на том земљишту били изграђени и објекти, пренос права својине на земљишту са објектима који врши физичко лице које није обвезник пореза на додату вредност − предмет је опорезивања порезом на пренос апсолутних права. Порески орган је дужан да (по настанку пореске обавезе) решењем утврди пореску обавезу (што значи и пореску основицу) за пренос уз накнаду права својине на земљишту (и објектима − ако су на том земљишту постојали) који је предмет опорезивања порезом на пренос апсолутних права, у складу са чланом 27. ст. 1. до 3. и чланом 28. Закона, имајући у виду све чињенице које су битне за доношење законите и правилне одлуке. Кад је порески орган порез утврдио решењем (које није привремено), правоснажно решење о утврђивању пореза на пренос апсолутних права производи правно дејство све док се у поступку по ванредним правним лековима не измени, или не поништи или не укине, независно од износа пореске основице и пореза који је њиме утврђен.
2. Порески третман накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са рада
(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-500/2020-04 од 27.10.2020. год.)
Према одредби члана 18. став 1. тачка 1) Закона о порезу на доходак грађана (,,Службени гласник РС“, бр. 24/01, 80/02, 80/02 − др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 − исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 − УС, 93/12, 114/12 − УС, 47/13, 48/13 − исправка, 108/13,
57/14, 68/14 − др. закон, у даљем тексту: ЗПДГ), не плаћа се порез на зараде на примања запосленог од послодавца по основу накнаде документованих трошкова превоза за долазак и одлазак са рада − до висине цене месечне превозне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.988 динара месечно (наведени износ је у примени почев од 1. фебруара 2020. године закључно са 31. јануаром 2021. године).
Одредбом члана 7. став 1. Закона о порезу на добит правних лица (,,Службени гласник РС“, бр. 25/01, 80/02, 80/02 − др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 − др. закон, 142/14, 91/15 − аутентично тумачење, 112/15, 113/17, 95/18 и 86/19, у даљем тексту: ЗПДПЛ) прописано је да се за утврђивање опорезиве добити признају расходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, као и прописима којима се уређује рачуноводство, осим расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.
У складу са одредбом члана 9. став 2. ЗПДПЛ, примања запосленог која се, у смислу закона којим је уређено опорезивање дохотка грађана, сматрају зарадом, укључујући и примања на која се до износа прописаног тим законом не плаћа порез на зараде, признају се као расход у пореском билансу у пореском периоду у коме су исплаћена, односно реализована.
Према одредби члана 9. став 1. Закона о рачуноводству („Службени гласник РС“, бр. 73/19), књижење пословних промена и догађаја (у даљем тексту: пословних промена) на рачунима имовине, обавеза, капитала, прихода и расхода врши се на основу веродостојних рачуноводствених исправа.
Рачуноводствена исправа представља писани документ или електронски запис о насталој пословној промени, која обухвата све податке потребне за књижење у пословним књигама тако да се из рачуноводствене исправе недвосмислено може сазнати основ, врста и садржај пословне промене (члан 9. став 2. Закона о рачуноводству).
Сагласно члану 10. став 4. Закона о рачуноводству, правно лице, односно предузетник је дужно да, пре уноса података из рачуноводствене исправе у пословне књиге, одреди одговорно лице које треба да изврши контролу веродостојности исправе, а то лице потписом, односно другом идентификационом ознаком (утврђеном општим актом којим правно лице, односно предузетник уређује организацију рачуноводства) потврђује да је рачуноводствена исправа веродостојна (потпуна, истинита, рачунски тачна и да веродостојно приказује пословну промену).
Имајући у виду наведено, на примања запосленог од послодавца по основу накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са рада, када је такав трошак документован одговарајућом веродостојном рачуноводственом исправом (нпр. рачун за куповину месечне претплатне карте, дневне карте или карте за једну вожњу у јавном превозу, рачун за гориво у случају коришћења сопственог возила и сл.), сагласно одредби члана 18. став 1. тачка 1) ЗПДГ, не плаћа се порез на доходак грађана.
Међутим,у случају када накнада трошкова превоза за долазак и одлазак са рада није документована одговарајућом веродостојном рачуноводственом исправом, такво примање подлеже опорезивању порезом на зараде.
У случају када накнада трошкова превоза за долазак и одлазак са рада није документована одговарајућом веродостојном рачуноводственом исправом, при чему је предметна накнада опорезована порезом на зараде, сматрамо да се иста (накнада) признаје као расход у пореском билансу у пореском периоду у коме је исплаћена, сходно члану 9. став 2. ЗПДПЛ.

ПОРЕЗ НА ДОХОДАК ГРАЂАНА
1. Порески третман прихода који физичко лице оствари по основу преноса удела у имовини привредног друштва (Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-588/2020-04 од 13.11.2020. год.)
Одредбом члана 72. став 1. тачка 3) Закона о порезу на доходак грађана (,,Службени гласник РС“, бр. 24/01, 80/02, 80/02 − др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 − исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 − УС, 93/12, 114/12 − УС, 47/13, 48/13 − исправка, 108/13, 57/14, 68/14 − др. закон, 112/15, 113/17, 95/18 и 86/19, у даљем тексту: Закон) прописано је да капитални добитак, односно губитак у смислу овог закона представља разлику између продајне цене права, удела и хартија од вредности и њихове набавне цене, остварену преносом удела у капиталу правних лица, акција и осталих хартија од вредности.
Под преносом се сматра продаја или други пренос уз новчану или неновчану накнаду (члан 72. став 2. Закона).
Према одредби члана 72. став 3. Закона, обвезник пореза на капитални добитак је свако физичко лице, укључујући и предузетника, које је извршило пренос права, удела и хартија од вредности из става 1. тог члана.
Одредбом члана159а став1.Законаопривреднимдруштвима (,,Службени гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14 − др. закон, 5/15, 44/18, 95/18 и 91/19) прописано је да се резервисаним сопственим уделом друштва у смислу овог закона сматра удео који друштво бестеретно стиче од члана друштва, ради доделе финансијског инструмента − право на стицање удела.
Према одредби члана 159а став 3. Закона о привредним друштвима, једночлано друштво с ограниченом одговорношћу може имати резервисани сопствени удео.
Одредбом члана 159в став 1. Закона о привредним друштвима прописано је да је финансијски инструмент − право на стицање удела, у смислу овог закона, непреносиви финансијски инструмент који издаје друштво с ограниченом одговорношћу, а који сагласном имаоцу даје право на стицање удела одређеног дана (дан доспећа) по одређеној цени.
Имајући у виду наведено, пренос без накнаде дела удела који физичко лице власник 100% удела у привредном друштву (друштво с ограниченом одговорношћу) изврши том друштву, ради образовања резервисаног сопственог удела друштва за потребе издавања финансијског инструмента − право на стицање удела сагласно Закону о привредним друштвима, не сматра се преносом у смислу члана 72. став 2. Закона по основу кога се остварује приход који се опорезује порезом на капиталне добитке.
Наиме, за сврху опорезивања порезом на капиталне добитке под преносом се сматра продаја или други пренос уз новчану или неновчану накнаду. Како за потребе образовања резервисаног сопственог удела друштва ради издавања финансијског инструмента − право на стицање удела сагласно Закону о привредним друштвима, члан једночланог привредног друштва (друштво с ограниченом одговорношћу) без накнаде преноси на привредно друштво део свог удела у том друштву, с обзиром да се пренос врши без накнаде, физичко лице не остварује приход (као разлику између продајне и набавне цене удела) који би био предмет опорезивања порезом на капиталне добитке.

ПОД СЕ Т Н И К

ФИНАНСИЈСКИ ПРОПИСИ ДОНЕТИ
У НОВЕМБРУ 2020. ГОДИНЕ
ЗАКОНИ
Закон о изменама и допунама
Закона о буџету Републике
Србије за 2020. годину Сл. гласник РС, бр. 135 од
12. новембра 2020.
Закон о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и
пореској администрацији Сл. гласник РС, бр. 144 од
27. новембра 2020.
Закон о изменама и допунама
Закона о републичким
административним таксама Сл. гласник РС, бр. 144 од
27. новембра 2020.
Закон о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину Сл. гласник РС, бр. 144 од
27. новембра 2020.
Закон о изменама и допуни
Царинског закона Сл. гласник РС, бр. 144 од
27. новембра 2020.
Закон о изменама и допунама
Закона о царинској служби Сл. гласник РС, бр. 144 од
27. новембра 2020.
Закон о изменама Закона
о регулисању јавног дуга
Републике Србије по основу
неисплаћене девизне штедње
грађана положене код банака
чије је седиште на територији
Републике Србије и њиховим
филијалама на територијама
бивших република СФРЈ Сл. гласник РС, бр. 144 од
27. новембра 2020.