Матични број: 28303629
ПИБ: 112050196

Ул. Гандијева 62/26
11070 Нови Београд

ПОРЕЗИ НА ИМОВИНУ

1.Да ли се остварује право на ослобођење од пореза на пренос апсолутних права код куповине првог стана када купац на дан куповине првог стана није имао пребивалиште
уРепублици Србији?
(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-00203/2020-04 од 18.5.2020. год.)

Према одредби члана 23. став 1. тачка 1) Закона о порезима на имовину (,,Службени гласник РС“, бр. 26/01, 45/02 − СУС, 80/02, 80/02 − др. закон, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 − УС, 47/13, 68/14 − др. закон, 95/18, 99/18 − УС и 86/19, у даљем тексту: Закон), порез на пренос апсолутних права плаћа се код преноса уз накнаду права својине на непокретности.
Према одредби члана 31а став 1. Закона, порез на пренос апсолутних права не плаћа се на пренос права својине на стану или породичној стамбеној згради (у даљем тексту: стан), односно својинском уделу на стану или породичној стамбеној згради физичком лицу које купује први стан (у даљем тексту: купац првог стана), за површину која за купца првог стана износи до 40 m2 и за чланове његовог породичног домаћинства који од 1. јула 2006. године нису имали у својини, односно сусвојини стан на територији Републике Србије до 15 m2 по сваком члану (у даљем тексту: одговарајући стан), под условом да:
1)је купац првог стана пунолетни држављанин Републике Србије, са пребивалиштем на територији Републике Србије;
2)купац првог стана од 1. јула 2006. године до дана овере уговора о купопродаји на основу кога купац стиче први стан, није имао у својини, односно сусвојини стан на територији Републике Србије.
Ако је површина стана који купац првог стана купује већа од површине одговарајућег стана из става 1. овог члана, порез се плаћа на пренос права својине на разлику површине купљеног и површине одговарајућег стана (члан 31а став 4. Закона).
Према члану 31б став 1. Закона, право на пореско ослобођење
ускладу са одредбама члана 31a Закона нема обвезник који право својине на стану преноси:
1)лицу на основу чије прве куповине стана је једном остварено право на рефундацију пореза на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, или на пореско ослобођење од плаћања пореза на пренос апсолутних права
ускладу са одредбама овог става и члана 31а овог закона;
2)члану породичног домаћинства купца првог стана за кога је једном остварено право на рефундацију пореза на додату вредност,
ускладу са законом којим се уређује порез на додату вредност, или на пореско ослобођење од плаћања пореза на пренос апсолутних права у складу са одредбама овог става и члана 31а овог закона.
Према томе, код продаје стана физичком лицу које том куповином стиче први стан у Републици Србији, пореско ослобођење се остварује за површину која за купца првог стана износи до 40 m2
иза чланове његовог породичног домаћинства који од 1. јула 2006. године нису имали у својини, односно сусвојини стан на територији Републике Србије до 15 m2 по сваком члану, под условом да су на дан закључења уговора о купопродаји стана били испуњени сви услови прописани чл. 31а и 31б Закона, што између осталих услова значи и да је купац на тај дан имао пребивалиште на територији Републике Србије и да је на тај дан био држављанин Републике Србије. Ако на дан закључења уговора о купопродаји стана на основу кога физичко лице стиче први стан на територији Републике Србије није испуњен било који од Законом прописаних услова (на пример, ако купац на тај дан није имао пребивалиште на територији Републике Србије ваћ на територији Републике Француске), нема законског основа да се на пренос права својине на стану том лицу оствари ослобођење од пореза на пренос апсолутних права.
Чињенично стање од утицаја на постојање пореске обавезе, односно основа за остваривање ослобођења од пореза на пренос апсолутних права, у сваком конкретном случају утврђује надлежни порески орган.
2.Ко је обвезник пореза на пренос апсолутних права у случају кад Република Србија „за потребе Агенције за лекове и медицинска средства купи непокретност од привредног друштва у стечају, у поступку у коме стечајни судија решењем констатује да је извршена продаја непокретности“?
(Мишљење Министарства финансија, бр. 361-00-00004/2020-04 од
23.3.2020. год.)
Према члану 23. став 1. тачка 1) Закона о порезима на имовину (,,Службени гласник РС“, бр. 26/01, 45/02 − СУС, 80/02, 80/02 − др. закон, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11 57/12 − УС, 47/13, 68/14 − др. закон, 95/18, 99/18 − УС и 86/19, у даљем тексту: Закон), порез на пренос апсолутних права плаћа се код преноса уз накнаду права својине на непокретности.
Према члану 24. став 1. тачка 1) Закона, преносом уз накнаду, које је предмет опорезивања порезом на пренос апсолутних права, сматра се и стицање права својине и других права из члана
23.овог закона на основу правоснажне судске одлуке или другог појединачног акта државиог, односно другог надлежног органа или лица са јавним овлашћењем.
Обвезник пореза на пренос апсолутних права је продавац, односно преносилац права из члана 23. став 1. тач. 1), 2) и 4) овог закона (члан 25. став 1. Закона).
Услучају из члана 24. овог закона, обвезник пореза на пренос апсолутног права је лице које стиче апсолутно право (члан
25.став 4. Закона).
Према одредби члана 31. став 1. тачка 13) Закона, порез на пренос апсолутних права не плаћа се када је обвезник Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе.
Према одредби члана 132. став 1. Закона о стечају (,,Службени гласник РС“, бр. 104/09 ... и 95/18, у даљем тексту: ЗОС), по доношењу решења о банкротству, стечајни управник започиње и спроводи продају целокупне имовине, имовинске целине или појединачне имовине стечајног дужника, односно продају стечајног дужника као правног лица (начин уновчења), у складу са овим законом и националним стандардима за управљање стечајном масом.
Продаја имовине, односно правног лица врши се јавним надметањем, јавним прикупљањем понуда или непосредном погодбом (метод продаје), у складу са овим законом и националним стандардима за управљање стечајном масом (члан 123. став 4. ЗОС).
Правилником о утврђивању Националних стандарда за управљање стечајном масом (,,Службени гласник РС“, бр. 62/18) утврђен је Национални стандард о начину и поступку уновчења имовине стечајног дужника − Национални стандард број 5 (у даљем тексту: Национални стандард 5).
Према Националном стандарду 5, Део III. Активности које претходе продаји независно од начина уновчења и метода продаје, став 8, за потребе продаје стечајни управник израђује продајну документацију која садржи све информације о предмету продаје, укључујући и опис и техничке карактеристике предмета продаје, нацрт купопродајног уговора, нацрт банкарске гаранције и уговор о чувању поверљивих података.
УДелу V. Продаја јавним надметањем, у ставу 2. тачка 6) прописано је да приликом продаје имовине јавним надметањем стечајни управник закључује купопродајни уговор са лицем које је проглашено за купца у складу са Законом и овим националним стандардом. Ставом 21. прописано је да након стицања потребних услова, стечајни управник са проглашеним купцем закључује уговор
окупопродаји и након тога сачињава записник о примопредаји предмета купопродаје.
Према Националном стандарду 5, Део VI. Продаја јавним прикупљањем понуда, став 2, у поступку продаје јавним прикупљањем понуда стечајни управник закључује купопродајни уговор са проглашеним купцем.
Према Националном стандарду 5, Део VII. Продаја имовине непосредном погодбом, став 1, продаја непосредном погодбом подразумева продају познатом купцу по унапред познатој цени.
После извршене продаје стечајни управник је дужан да о извршеној продаји, условима и цени обавести стечајног судију и одбор поверилаца, као и разлучног, односно заложног повериоца који има разлучно, односно заложно право на имовини која је обухваћена продајом, у року од десет дана од дана извршене продаје (члан 133. став 10. ЗОС).
Стечајни судија ће решењем констатовати да је продаја извршена и наложити одговарајућем регистру упис права својине
ибрисање терета насталих пре извршене продаје, односно упис других права стечених продајом. Наведено решење са доказом о уплати цене је основ за стицање и упис права својине купца, без обзира на раније уписе и без терета, као и без икаквих обавеза насталих пре извршене купопродаје, укључујући и пореске обавезе
иобавезе према привредним субјектима пружаоцима услуга од општег интереса које се односе на купљену имовину (члан 133. став
13. ЗОС).
Према мишљењу Министарста привреде Број: 011-00- 14/2020-05 од 18. марта 2020. године, ,,Из наведеног произилази да се поступак продаје имовине стечајног дужника спроводи у судском поступку, на начин како је то регулисано Законом о стечају
иНационалним стандардом бр. 5 о начину и поступку уновчења имовине стечајног дужника, односно:
−да стечајни управник није лице са јавним овлашћењима, већ је он орган стечајног поступка који приликом преноса права својине по основу продаје у стечајном поступку има карактер заступника привредног друштва − стечајног дужника, с обзиром да су на њега прешла заступничка и управљачка права стечајног дужника. Такође, орган привредног друштва − стечајног дужника није лице са јавним овлашћењима;
−да стечајни управник приликом продаје имовине стечајног дужника (покретне и непокретне), закључује купопродајни уговор, на шта га обавезује Национални стандард бр. 5 − Национални стандард о начину и поступању уновчења имовине стечајног дужника, да се тај уговор и када је у питању непокретна имовина не оверава код јавног бележника, с обзиром да се ради о уговору који се закључује у складу са одредбама стечајног закона као lex specialis, као и да је решење стечајног судије (а не уговор о купопродаји) основ за упис права својине у регистар непокретности, чиме купац имовину која је била предмет продаје стиче изворно, на оригинаран начин, те своје право не црпи из права претходника;
−да Закон о стечају предвиђа обавезну судску одлуку о извршеној продаји којом се поступак уновчавања имовине у стечајног поступка заокружује, да купац право својине стиче решењем суда, те да је наведена одлука основ за упис права својине
иима у односу на закључени уговор о купопродаји конститутивни карактер.“
Према томе, имајући у виду да стечајни управник закључује купопродајни уговор са купцем и након тога сачињава записник о примопредаји предмета купопродаје а купац плаћа купопродајну цену, након чега стечајни судија решењем констатује да је извршена продаја непокретности привредног друштва у стечају и налаже одговарајућем регистру упис права својине, код преноса уз накнаду права својине на непокретности са привредног друштва у стечају на Републику Србију, по основу уговора о купопродаји, по поступку који је спровео стечајни управник, пореска обавеза настаје даном закључења уговора (независно од тога да ли су се и када стекли услови за упис купљеног права својине у катастру и да ли је тај упис извршен), а обвезник пореза на пренос апсолутних права је привредно друштво у стечају као продавац непокретности.
На одређивање пореског обвезника није од утицаја што стечајни судија решењем констатује да је извршена продаја непокретностипривредногдруштваустечајуиналажеодговарајућем регистру упис права својине и брисање терета насталих пре извршене продаје, односно упис других права стечених продајом.
Имајући у виду да за тај пренос порески обвезник није Република Србија, нема законског основа да се оствари пореско ослобођење применом члана 31. став 1. тачка 13) Закона.
3.Да ли је бестеретни пренос (наслеђем или поклоном) земљишта (грађевинског или пољопривредног) површине до 10 ари изузет од опорезивања порезом на наслеђе и поклон у складу са чланом 14. Закона о порезима на имовину? (Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-00129/2020-04 од 12.3.2020. год.)
Према одредби члана 14. став 1. Закона о порезима на имовину (,,Службени гласник РС“, бр. 26/01, 45/02 − СУС, 80/02, 80/02 − др. закон, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11 57/12 − УС, 47/13, 68/14 − др. закон, 95/18, 99/18 и 86/19 – УС, у даљем тексту: Закон), порез на наслеђе и поклон плаћа се на право својине
идруга права на непокретности из члана 2. став 1. тог закона, које наследници наследе, односно поклонопримци приме на поклон.
Одредбом члана 2. став 1. Закона прописано је да се порез на имовину из члана 1. тачка 1) Закона плаћа на непокретности које се налазе на територији Републике Србије, и то на:
1)право својине, односно на право својине на земљишту површине преко 10 ари·
2)право закупа, односно коришћења, стана или куће за становање, конституисано у корист физичког лица;
3)право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари, у складу са законом којим се уређује правни режим грађевинског земљишта;
4)право коришћења непокретности у јавној својини од стране имаоца права коришћења, у складу са законом којим се уређује јавна својина;
5)коришћење непокретности у јавној својини од стране корисника непокретности, у складу са законом којим се уређује јавна својина;
6)државину непокретности на којој ималац права својине није познат или није одређен;
7)државину непокретности у јавној својини, без правног
основа;
8)државину и коришћење непокретности по основу уговора
офинансијском лизингу.
Обвезник пореза на наслеђе и поклон је резидент и нерезидент Републике Србије који наследи или на поклон прими право из члана 14. став 1. Закона на непокретности која се налази на територији Републике Србије (члан 15. став 1. Закона).
Одредбом члана 1. ст. 1. и 2. Закона о наслеђивању (,,Службени гласник РС“, бр. 46/95, 101/03 − УС и 6/15) прописано је да се наслеђује заоставштина. Заоставштину чине сва наслеђивању подобна права која су оставиоцу припадала у тренутку смрти.
Имајући у виду наведене одредбе, према нашем мишљењу, одредбом члана 14. став 1. Закона одређена је врста права конституисана на непокретности која је предмет опорезивања порезом на наслеђе и поклон.
Према томе, порез на наслеђе и поклон плаћа се на укупну површину наслеђеног или на поклон примљеног права својине или другог права из члана 2. став 1. Закона конституисаног на непокретности (па и на грађевинском или пољопривредном земљишту) на територији Републике Србије. То значи да наслеђе, односно поклон права својине или других права из члана 2. став
1.Закона конституисаних на земљишту на територији Републике Србије, чија је површина до десет ари, јесте предмет опорезивања порезом на наслеђе и поклон.
4.Шта је основица пореза на имовину за објекат који се не користи (тј. празан је) за који је обвезник привредно друштво чија је претежна регистрована делатност складиштење, ако се вредност тог објекта у пословним књигама конкретног привредног друштва исказује посебно од вредности припадајућег земљишта?
(Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-00118/2020-04 од 09.3.2020. год.)
Према одредби члана 7. став 1. Закона о порезима на имовину (,,Службени гласник РС“, бр. 26/01, 45/02 − СУС, 80/02, 80/02 − др. закон, 135/04, 61/07, 5/09, 101/1{), 24/11, 78/11 57/12 − УС, 47/13, 68/14 − др. закон, 95/18, 99/18 и 86/19 – УС, у даљем тексту: Закон), основица пореза на имовину за непокретности обвезника који води пословне књиге и чију вредност у пословним књигама исказује по методу фер вредности у складу са међународним рачуноводственим стандардима (МРС), односно међународним стандардима финансијског извештавања (МСФИ) и усвојеним рачуноводственим политикама је фер вредност исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.
Према одредби члана 7. став 2. Закона, основицу пореза на имовину пореског обвезника који непокретности у својим пословним књигама не исказује у складу са ставом 1. тог члана чини:
1)за неизграђено земљиште − вредност земљишта;
2)за остале непокретности − вредност објеката увећана за вредност припадајућег земљишта.
Вредност непокретности из члана 7. став 2. Закона порески обвезник утврђује проценом према елементима из члана 6. став 1. Закона (члан 7. став 3. Закона).
Одредбом члана 6. став 1. Закона прописано је да се вредност непокретности из члана 5. Закона утврђује применом следећих елемената:
1)корисна површина;
2)просечна цена квадратног метра (у даљем тексту: просечна цена) одговарајућих непокретности у зони у којој се налази непокретност.
Сагласно одредби члана 7. став 4. Закона, изузетно од става 3. тог члана, вредност непокретности је вредност исказана у пословним књигама на последњи дан пословне године обвезника (у даљем тексту: књиговодствена вредност) у текућој години, и то за:
1)експлоатациона поља и експлоатационе објекте;
2)објекте у којима су смештени производни погони прерађивачке индустрије који се користе за обављање делатности;
3)објекте за производњу, пренос и дистрибуцију електричне енергије, осим трговине и управљања;
4)објекте за производњу гаса;
5)објекте за производњу паре, топле воде, хладног ваздуха
иледа;
6)објекте за третман и одлагање отпада;
7)објекте у којима се одвијају процеси неопходни за поновну употребу материјала;
8)складишне и стоваришне објекте.
Непокретности из члана 7. став 4. Закона опредељују се према њиховој намени у складу са прописима којима се уређује класификација делатности (члан 7. став 5. Закона).
За непокретности из члана 7. став 4. Закона које обвезник
упословним књигама исказује посебно од вредности припадајућег земљишта, осим експлоатационих поља, основицу пореза на имовину чини збир књиговодствених вредности објеката и вредности припадајућих земљишта које су процењене у складу са чланом 7. став 3. Закона (члан 7. став 6. Закона).
Ако обвезник вредност земљишта и вредност објеката из члана 7. став 4. Закона не исказује посебно у својим пословним књигама, основица пореза на имовину за земљиште и објекат који се на њему налази, као јединствену целину, чини вредност земљишта утврђена у складу са чланом 7. став 3. Закона увећана за грађевинску вредност објекта процењену од стране овлашћеног вештака грађевинске струке са стањем на последњи дан пословне године обвезника у текућој години (члан 7. став 7. Закона).
Изузетно од ст. 1. до 7. овог члана, основица пореза на имовину за жичаре, путеве, пруге и друге инфраструктурне објекте, као и за кабловску канализацију и друге подземне грађевинске објекте у које су смештене мреже намењене протоку воде (за пиће, атмосферске, отпадне и др.), водене паре, топле или вреле воде за потребе грејања и друге потребе корисника, гаса, нафте и нафтних деривата, телекомуникација и слично, је књиговодствена вредност објеката на последњи дан пословне године обвезника у текућој години (члан 7. став 8. Закона).
За непокретност из ст. 1. и 8. овог члана и члана 7а став
6. Закона, за експлоатациона поља и за објекте из члана 7. став 6. Закона коју обвезник који води пословне књиге изгради, стекне, или му по другом основу настане пореска обавеза у току године за коју се утврђује порез на имовину (у даљем тексту: пореска година) или
утекућој години након почетка пословне године обвезника која је различита од календарске, основица пореза на имовину за ту годину је њена набавна вредност исказана у пословним књигама обвезника, а за наредне године утврђује се применом ст. 1. до 8. и става 10. овог члана (члан 7. став 9. Закона).
Према одредби члана 7а став 2. Закона, у случају из члана 6. став 8. Закона јединица локалне самоуправе дужна је да, до истека рока из става 1. овог члана, објави просечне цене одговарајућих непокретности на основу којих је за текућу годину утврђена основица пореза на имовину за непокретности обвезника који не воде пословне књиге и то у зони која је према одлуци надлежног органа те јединице локалне самоуправе, утврђена као најопремљенија у смислу члана 6. став 3. Закона (у даљем тексту: најопремљенија зона).
Одредбом члана 7а став 3. Закона прописано је да у случају из члана 6. став 8. Закона обвезници који воде пословне књиге за потребе утврђивања основице пореза на имовину просечне цене из става 2. овог члана множе коефицијентима које утврђује јединица локалне самоуправе актом надлежног органа, за сваку зону на својој територији, а који не могу бити већи од:
1)1,00 − за непокретности у најопремљенијим зонама;
2)0,80 − за непокретности у зонама које се у тој јединици локалне самоуправе граниче са зонама из тачке 1) овог става;
3)0,40 − за непокретности у зонама сеоских насеља;
4)0,30 − за непокретности у зонама изван сеоских и градских
насеља;
5)0,60 − за остале оне у тој јединици локалне самоуправе. Јединица локалне самоуправе дужна је да објави акте којима
се утврђују зоне, најопремљеније зоне, као и коефицијенти за непокретности у зонама, до 30. новембра текуће године на начин из става 1. овог члана, као и сваку промену тих аката (члан 7а став 4. Закона).
Ако јединица локалне самоуправе до истека рока из става 4. овог члана не објави коефицијенте за непокретности у зонама или их утврди преко максималног износа из става 4. овог члана, у случају из члана 6. став 8. Закона основица пореза на имовину утврдиће се применом коефицијента из става 4. овог члана за непокретности у одговарајућој зони (члан 7а став 5. Закона).
Ако јединица локалне самоуправе не објави акт којим утврђује просечне цене одговарајућих непокретности у зонама до 30. новембра текуће године, као и акт којим утврђује зоне и најопремљеније зоне у складу са ставом 4. овог члана, основица пореза на имовину на непокретности обвезника који води пословне књиге је књиговодствена вредност исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години (члан 7а став 4. Закона).
Према томе, начин утврђивања основице пореза на имовину за објекте обвезника који води пословне књиге не зависи од његове претежне регистроване делатности. То значи да се основица пореза на имовину за објекте привредног друштва чија је претежна регистрована делатност складиштење утврђује на исти начин као пореска основица за објекте других обвезника који воде пословне књиге тј. применом чл. 7. и 7а Закона.
5.Прописани рокови за плаћање пореза на имовину
(Мишљење Министарства финансија, бр. 07-00-00072/2020-04 од 28.02.2020. год.)
Према одредби члана 39. став 1. Закона о порезима на имовину (,,Службени гласник РС“, бр. 26/01, 45/02 − СУС, 80/02, 80/02 − др. закон, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11 57/12 − УС, 47/13, 68/14 − др. закон, 95/18, 99/18 − УС и 86/19, у даљем тексту: Закон), порез на имовину обвезник који не води пословне књиге плаћа тромесечно, у износу утврђеном решењем, сразмерном броју дана у тромесечју за које се порез плаћа у односу на пореску обавезу утврђену за пореску годину, у року од 45 дана од дана почетка тромесечја, на прописани уплатни рачун јавних прихода.
До доспелости пореске обавезе по решењу о утврђивању пореза на имовину за пореску годину, обвезник порез плаћа аконтационо − у висини обавезе за последње тромесечје претходне пореске године (члан 39. став 2. Закона).
Позитивну разлику између пореза утврђеног решењем органа јединице локалне самоуправе и аконтационо плаћеног пореза на имовину за тромесечје за које је пореска обавеза доспела, обвезник је дужан да плати у року од 15 дана од дана достављања првостепеног решења о утврђивању пореза (члан 39. став 3. Закона).
Ако је обвезник аконтационо платио више пореза него што је био дужан да плати према обавези утврђеној решењем, више плаћени порез урачунава се за намирење доспелог неизмиреног пореза на имовину за друге непокретности, или пореза за наредно тромесечје, или се обвезнику враћа на његов захтев (члан 39. став 4. Закона).
Изузетно од става 5. овог члана, ако решење о утврђеном порезу није достављено до истека рока од 45 дана од дана почетка тромесечја, или је период од достављања решења до истека тог рока краћи од 15 дана, порез се плаћа у року од 15 дана од дана достављања решења (члан 39. став 6. Закона).
Порез на имовину обвезник који не води пословне књиге може платити у мањем броју рата од законом прописаних, укључујући плаћање утврђеног пореза одједном, до доспелости пореске обавезе за свако тромесечје (члан 39. став 10. Закона).
Према томе, порез на имовину обвезнику који не води пословне књиге утврђује надлежни орган јединице локалне самоуправе решењем. До достављања решења о утврђивању пореза за конкретну календарску годину, порез се плаћа аконтационо, у року од 45 дана од дана почетка сваког тромесечја (а не како наводите „на четири месеца, 75 дана раније“), у висини обавезе за последње тромесечје претходне пореске године.
По добијању решења, ако је обвезник:
−аконтационо платио мање пореза него што је био дужан да плати према обавези утврђеној решењем за период за који је порез аконтационо платио, позитивну разлику између пореза утврђеног решењем и аконтационо плаћеног пореза на имовину за тромесечје за које је пореска обавеза доспела, плаћа у року од 15 дана од дана достављања решења;
−аконтационо платио више пореза него што је био дужан да плати према обавези утврђеној решењем за период за који је порез аконтационо платио, више плаћени порез урачунава се за намирење доспелог неизмиреног пореза на имовину за друге непокретности или пореза за наредно тромесечје, или се обвезнику враћа на његов захтев.
За тромесечја која следе добијању решења, порез се плаћа у року од 45 дана од дана почетка сваког од њих.
Изузетно, порез се плаћа у року од 15 дана − кад је период од достављања решења до истека рока за плаћање пореза за конкретно тромесечје краћи од 15 дана.
Физичко лице − обвезник пореза на имовину има могућност да порез на имовину плати одједном или у мањем броју рата од законом прописаних (којом могућношћу се порески обвезник може али не мора користити).
Дакле, рокови плаћања пореза су прописани Законом и као такви унапред познати обвезницима.